Prošle su tek nepune dve nedelje od odavanja počasti poginulom pripadniku 52. bataljona vojne policije, Desimiru Selimoviću, poznatom kao Desko, u selu Veliki Izvor kod Zaječara. Udruženje veterana organa bezbednosti i vojne policije Srbije, zajedno sa bivšim pripadnicima 52. bataljona, ponovo su na zadatku, ne samo da neguju kulturu sećanja na poginulog heroja iz 1999. godine, već i da pruže humanitarnu pomoć.
Desko je rođen 1978. godine i ranjen je na karauli Košare 12. aprila 1999. godine. Nažalost, tokom transporta u bolnicu kod Đakovice, 14. aprila 1999. godine, poginuo je usled NATO bombardovanja. Kada su veterani Udruženja posetili porodicu Selimović na godišnjem pomenu, uverili su se da žive u staroj i oronuloj kući, u velikoj oskudici i siromaštvu. Na sastanku Izvršnog odbora doneta je odluka da se porodici Selimović pruži pomoć.
Pokrenuta je akcija prikupljanja sredstava i za manje od deset dana, veterani su prikupili dovoljno novca za kupovinu najpotrebnijih stvari, kao što su veš mašina i frižider. Pored toga, saborci iz 52. bataljona prikupili su značajna novčana sredstva kako bi porodici uplatili dugovanja za komunalne usluge i obezbedili kućne potrebštine.
Veterani Udruženja i 52. bataljona ponovo su posetili porodicu Selimović 24. aprila 2026. godine, kako bi uručili humanitarnu pomoć. Ovaj trenutak bio je veoma emotivan, a reči zahvalnosti porodice Selimović su samo potvrdile da je ova neočekivana empatija duboko dirnula njihova srca. Suze u očima i kratke rečenice zahvalnosti svedočile su o iznenađenju i radosnoj zbunjenosti ovih časnih, ali siromašnih ljudi.
Pored porodice Selimović, skupu su prisustvovali i predstavnici romske zajednice iz Zaječara, građani, članovi patriotskih udruženja, kao i veliki broj veterana i saboraca iz 52. bataljona. Prisutnost medija je dodatno naglasila značaj ovog humanitarnog gestikulacije, koji bi trebao postati češći u društvu.
Kada se siromašnoj romskoj porodici kaže „niste više sami“, to ima mnogo veće značenje od pukog kurtoaznog izraza i materijalne pomoći. To je nova nada i vera u ljudsku dobrotu, solidarnost i humanost, koja nije izbledela ni posle 27 godina od gubitka njihovog Desimira.
U svom obraćanju prilikom uručenja pomoći, predstavnik Udruženja je istakao da se ovo Udruženje od svog osnivanja drži zavetne obaveze – da ni jedan veteran, nijedna žrtva data za Otadžbinu neće biti zaboravljena ili zapostavljena. Ova rečenica je dodatno osnažila emocije prisutnih i podsetila na važnost zajedništva i podrške u teškim vremenima.
Ova akcija nije samo bila prilika za materijalnu pomoć, već i simboličan gest koji ukazuje na to koliko je važno sećati se onih koji su dali svoje živote za svoju zemlju. U svetu gde su humanitarni gestovi često zaboravljeni, ovakvi trenuci nas podsećaju na to da solidarnost i empatija nikada ne smeju biti zanemareni.
Veterani iz Udruženja i 52. bataljona nastavljaju sa svojim aktivnostima, sa jasnim ciljem da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija. Ova akcija je samo jedan od mnogih koraka ka jačanju zajednice i očuvanju sećanja na heroje koji su dali sve za svoju domovinu.
