Legendarni glavni urednik „Večernjih novosti“ Slobodan Glumac i karikaturista Dragan Savić su 1967. godine osnovali nagradu „Pjer“ u čast poznatom karikaturisti i novinaru Petru Križaniću, poznatom pod pseudonimom Pjer. Ova nagrada se danas smatra jednim od najvažnijih priznanja u oblasti karikature u Srbiji i regionu, a njen značaj je uporediv sa Oskarom u svetu filma. U okviru ovogodišnjeg, 58. po redu, konkursa, koji je otvoren do 25. maja, mogu se slati radovi svih autora, uz podršku Udruženja karikaturista FECO.
Tema konkursa je slobodna, što znači da umetnici mogu da se izraze na bilo koji način. Uslovi su takvi da je broj radova neograničen, ali se oni moraju slati u štampanoj formi. Na poleđini svakog rada potrebno je navesti ime karikature, ime i prezime autora, adresu, telefon i e-mail. Elektronski poslati radovi neće biti razmatrani. Propisani format radova kreće se od A4 do A3 papira, a radove je moguće slati ili poštom na adresu „Večernje novosti“ ili ih doneti lično tokom radnih dana.
Nagrada „Pjer“ obuhvata „Zlatni“, „Srebrni“ i „Bronzani Pjer“, kao i specijalne nagrade za portret i najbolji rad mladog karikaturiste. Ove nagrade su tokom decenija postale simbol kvaliteta i inovativnosti u novinskoj karikaturi. Prvi dobitnik nagrade 1967. godine bio je slovenački autor Albin Rogelj sa radom „Osmerac na jugoslovenski način“.
Na konkursu su učestvovali mnogi istaknuti karikaturisti, a među dobitnicima su se našla neka od najpoznatijih imena, uključujući Dragana Savića, Iva Kušanića, Sunčicu Božinovsku, Zorana Jovanovića i mnoge druge. Tošo Borković, karikaturista „Novosti“, čak je pet puta osvojio „Zlatni Pjer“, što svedoči o njegovom talentu i posvećenosti ovoj umetnosti.
Pjer Križanić, čije ime nosi nagrada, bio je pionir jugoslovenske karikature. Njegov rad je počeo 1908. godine u satiričnom časopisu „Koprive“, a zbog političkih pritisaka je 1911. godine prekinuo saradnju sa časopisom i preselio se u Srbiju. Tokom svog života, Pjer je bio aktivan u „Politici“ gde je ostavio neizbrisiv trag. Njegova karikatura je predstavljala kritiku društvenih i političkih prilika, a Križanić je umro 1962. godine ostavivši bogato nasleđe.
Pored umetničkog značaja, konkurs za nagradu „Pjer“ ima i važnu ulogu u kulturi i društvenom životu Srbije. U žiriju su često sedeli istaknuti umetnici i intelektualci, kao što su Branko Ćopić, Dušan Vukotić, Igor Mandić i mnogi drugi, čime se dodatno naglašava važnost i ozbiljnost ovog takmičenja. Njihov rad je doprineo promociji karikature kao umetničkog izraza koji može da komentariše i kritikuje društvo.
Istorija nagrade „Pjer“ je i istorija razvoja karikature u Srbiji. Umetnici su tokom godina pokazivali svoju sposobnost da se suoče sa izazovima i problemima društva kroz humor i satiru. Ovaj konkurs je omogućio mnogim mladim talentima da se iskažu i da steknu priznanje, dok su istovremeno doprinosili bogatstvu srpske kulture.
Kao jedan od najmasovnijih i najkvalitetnijih konkursa, nagrada „Pjer“ nastavlja da inspiriše nove generacije umetnika da se bave karikaturom, dok istovremeno čuva sećanje na njenog osnivača i njegovu viziju umetnosti. Ova tradicija, koja traje gotovo šest decenija, predstavlja most između prošlosti i budućnosti srpske karikature, a nagrade koje se dodeljuju svakako će ostati urezane u kolektivnom pamćenju kao simbol kreativnosti i umetničkog izražavanja.
