Sudija u američkoj saveznoj državi Masačusets proglasio je „nevažeće suđenje“ u slučaju Lindzi Klenzi, koja je optužena za ubistvo troje svoje dece u januaru 2023. godine. Ovo je treći put da porota nije uspela da donese jednoglasnu odluku, a sudija Vilijam Saliven je doneo ovu odluku nakon što je porota obavestila sud da je i dalje podeljena.
Lindzi Klenzi se izjasnila da nije kriva po tri tačke optužnice za ubistvo prvog stepena, u vezi sa smrću njenog petogodišnjeg sina Kore, trogodišnjeg sina Dosona i osmomesečnog sina Kalana. Suđenje je trajalo gotovo šest nedelja, a porota je o presudi većala sedam dana. Njihova dužnost bila je da utvrde da li je Klenzi krivično odgovorna za smrt dece ili ne zbog mentalne bolesti.
Porota je prvi put saopštila da ne može da postigne dogovor nakon četvrtog dana većanja, a sudija je zatražio da nastave razmatranje slučaja. U sledećem izveštaju, porota je ponovo navela da „i dalje nije u mogućnosti da donese jednoglasnu odluku“. Sudija je zatim porotnicima dao Tju-Rodrigesove instrukcije, koje ih pozivaju da ulože još jedan napor kako bi postigli dogovor. Prema zakonu Masačusetsa, sudija može dva puta da zatraži od porote da nastavi većanje, osim ako se sama ne saglasi da nastavi. Nakon trećeg neuspeha da postigne jednoglasnu odluku, sudija može proglasiti nevažeće suđenje, što je Saliven i učinio.
Odbrana Klenzi je tvrdila da ona nije bila krivično odgovorna za ubistva jer je bolovala od postporođajne psihoze, ozbiljnog psihijatrijskog stanja koje može promeniti percepciju stvarnosti kod žena nakon porođaja. Njeni advokati su naveli da se njeno mentalno zdravlje pogoršavalo mesecima i da, uprkos pokušajima da dobije psihijatrijsku pomoć, nije dobila odgovarajuću dijagnozu. Umesto toga, dobijala je različite lekove radi ublažavanja simptoma ili neželjenih reakcija na terapiju. Advokat Kevin Redington je u završnoj reči rekao da su za tragediju odgovorni „prokleti lekovi i loša medicinska nega“ koju je Klenzi dobijala. On je naveo da je Klenzi tvrdila da je čula muški glas koji ju je primoravao da ubije decu, a sudski psihijatar Filip Resnik je zaključio da je bila u psihotičnom stanju u vreme ubistava.
S druge strane, tužioci su tvrdili da je Klenzi u vreme ubistava bila svesna svojih postupaka i da je zločin unapred planirala. Oni su priznali da je imala problema sa mentalnim zdravljem, ali su istakli da je manipulisala lekarima i lečenjem, i da u trenutku ubistava nije bila u stanju psihoze. Prema tvrdnjama tužilaštva, Klenzi je namerno poslala svog supruga Patrika Klenzija da kupi večeru, prethodno proverivši koliko će mu vremena biti potrebno za put, i pozvavši prodavnicu da proveri dostupnost leka koji je želela da kupi. Tužioci tvrde da je potom jedno po jedno ubila decu, a zatim pokušala da izvrši samoubistvo skokom kroz prozor spavaće sobe na drugom spratu.
Patrik Klenzi je tokom suđenja izjavio da se po povratku kući suočio sa prizorom „krvi posvuda“. On je naveo da je njegova žena krvarila na zemlji ispred kuće, dok su deca pronađena u podrumu, bez svesti, sa trakama oko vrata. Ovaj slučaj je privukao pažnju zbog problema u sistemu zdravstvene zaštite majki. Međutim, pomoćnica okružnog tužioca Dženifer Sprag je u završnoj reči ukazala na to da suđenje nije bilo fokusirano na sistem mentalnog zdravlja ili način na koji on tretira žene. Ona je priznala da je Klenzi imala probleme sa mentalnim zdravljem, ali je odbacila tvrdnje da je njeno stanje bilo rezultat zdravstvene zaštite koju je dobijala.
Ova tragična situacija otvara pitanja o mentalnom zdravlju i podršci koju majke dobijaju nakon porođaja. Mnogi stručnjaci naglašavaju potrebu za boljim pristupom i razumevanjem postporođajne psihoze, kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti.
