SANTJAGO – Broj satelita u Zemljinoj orbiti rapidno raste, što predstavlja sve veći problem za astronome koji se bave posmatranjem svemira. Prema novoj studiji Evropske južne opservatorije (ESO), planovi za lansiranje više od 1,7 miliona satelita mogli bi ozbiljno da naruše kvalitet astronomskih posmatranja. Ova situacija postaje alarmantna, posebno kada se uzme u obzir da su neki od ovih satelita dovoljno sjajni da budu vidljivi teleskopima.
Trenutno se u orbiti nalazi oko 15.000 satelita, a njihovo prisustvo predstavlja izazov za astronome. Kada sateliti prolaze kroz vidno polje teleskopa, ostavljaju svetle tragove na snimcima noćnog neba. Astronom ESO-a, Olivije Eno, ističe da svaki satelit koji pređe vidno polje teleskopa ostavlja svetlu liniju, koja može da ometa posmatranje svemirskih objekata.
Problem se javlja kada se broj ovih svetlosnih tragova znatno poveća. Svaka svetla pruga „briše“ deo pogleda teleskopa na svemir, čime se smanjuje količina podataka koje astronomi mogu prikupiti. To može imati ozbiljne posledice po istraživanja u oblasti astronomije i astrofizike.
Studija je zasnovana na simulacijama sprovedenim u opservatoriji Paranal u čileanskoj pustinji Atakama. Istraživači su posmatrali konstelaciju od čak milion satelita i procenjivali njihov uticaj na posmatranja sa Veoma velikog teleskopa ESO. Rezultati simulacija su pokazali da bi problem bio posebno izražen neposredno nakon zalaska Sunca, kada bi iznad opservatorije bilo vidljivo na hiljade osvetljenih satelita.
Eno je naglasio da bi sa oko 100.000 satelita uticaj još mogao da bude podnošljiv, dok bi sa 300.000 satelita neki teleskopi mogli da izgube većinu korisnih podataka. Ovo ukazuje na potrebu za regulacijom i planiranjem lansiranja satelita kako bi se ublažili negativni efekti na astronomsku zajednicu.
Broj satelita naglo raste od 2019. godine, što je pretežno posledica razvoja satelitskih internet usluga, kao što su Starlink kompanije SpaceX i Amazonov Leo. Ove kompanije planiraju da lansiraju velike konstelacije satelita kako bi obezbedile globalni pristup internetu, što dodatno komplikuje situaciju za astronome.
Astronomi se suočavaju s izazovima koji se ne odnose samo na svetlosne tragove, već i na potencijalne smetnje u prikupljanju podataka. Većina teleskopa je dizajnirana da prikuplja svetlost iz svemirskih objekata, a dodatni svetlosni tragovi satelita mogu značajno otežati analizu podataka. Ovo će zahtevati prilagođavanje metoda posmatranja i analize podataka, kako bi astronomi mogli da nastave sa svojim istraživanjima.
U svetlu ovih saznanja, astronomska zajednica poziva na saradnju između industrije i naučne zajednice kako bi se pronašla rešenja koja će minimizirati uticaj satelita na astronomiju. To može uključivati promene u dizajnu satelita, korišćenje tamnijih materijala ili promene u putanjama satelita kako bi se smanjila njihova vidljivost.
U zaključku, povećanje broja satelita u orbitu predstavlja ozbiljan izazov za astronomsku zajednicu. Potrebno je pronaći ravnotežu između koristi koje donosi satelitska tehnologija i očuvanja kvaliteta astronomskih posmatranja. Saradnja između različitih sektora može pomoći u rešavanju ovog problema, kako bi se obezbedilo da astronomi nastave sa istraživanjem i razumevanjem svemira, bez ometanja od strane ljudskih aktivnosti na nebu.
