Guvernerka Narodne banke Srbije, Jorgovanka Tabaković, izjavila je da su cene hrane u Srbiji i dalje niže nego prethodne godine, što sugeriše da prestanak važenja uredbe o smanjenju marži u trgovini na veliko i malo nije značajno uticao na rast cena hrane. Tokom predstavljanja majskog Izveštaja o inflaciji, Tabaković je naglasila da su očekivanja da se, nakon prestanka važenja uredbe 1. marta, ne očekuje automatski rast marži i povratak na nivoe pre donošenja ove uredbe.
Tabakovićeva je istakla da činjenica da uredba nije produžena nakon februara pokazuje da nosioci ekonomske politike u Srbiji drže reč. Ograničenje marži je korišćeno kao privremena mera dok se ne donesu sistemski zakoni koji će trajno regulisati odnose između proizvođača, dobavljača i trgovaca. Ova izjava ukazuje na to da se srpska vlada trudi da osigura stabilnost tržišta hrane i spreči nagli rast cena.
U vezi sa inflacijom, Tabaković je navela da će prema novoj centralnoj projekciji inflacija nastaviti da se kreće unutar ciljanih granica u ostatku tekućeg tromesečja, kao i u trećem tromesečju. Centralna banka očekuje da inflacija za ovu godinu iznosi prosečno 3,6 odsto, što je povećanje u odnosu na prethodnu projekciju od 3,3 odsto. Takođe, NBS je revidirala projekciju rasta BDP-a za 2026. sa 3,5 na 3,0 odsto.
Prema rečima Tabaković, inflacija će ostati unutar granica ciljane inflacije, što je postavljeno na 3 plus-minus 1,5 odsto. Ova stabilnost u inflaciji dolazi u vreme kada su geopolitičke tenzije, posebno zbog sukoba na Bliskom istoku, pojačale neizvesnost na globalnom nivou. Zbog tih faktora, NBS je revidirala prognozu privrednog rasta za 2027. godinu sa 5,0 na 4,5 odsto.
Guvernerka je naglasila da globalna neizvesnost utiče na investiciono poverenje, što dodatno komplikuje ekonomske prognoze. Ova situacija predstavlja izazov za ekonomsku politiku Srbije, jer se mora izbalansirati između održavanja stabilnosti cena i podsticanja rasta ekonomije.
Uprkos ovim izazovima, Tabaković je izrazila optimizam da će Srbija nastaviti da se bori sa inflacijom i održava stabilnost na tržištu. Smanjenje marži, iako privremeno, pokazuje da se ekonomija može prilagoditi i da vlada ima kapacitet za brzo delovanje u cilju zaštite potrošača.
Uzimajući u obzir sve navedeno, jasno je da Narodna banka Srbije nastoji da postigne ravnotežu između inflacije i privrednog rasta. U tom kontekstu, mere koje se preduzimaju imaju za cilj da obezbede dugoročnu stabilnost i održiv razvoj srpske ekonomije.
U budućnosti, izazovi će se verovatno nastaviti, posebno s obzirom na globalne ekonomske trendove i regionalne tenzije. Međutim, proaktivni pristup države i centralne banke može pomoći u smanjenju negativnih efekata i omogućiti Srbiji da ostvari svoje ekonomske ciljeve. Ovaj pristup će zahtevati stalnu analizu i prilagođavanje politika kako bi se osigurao kontinuirani rast i stabilnost u vremenu globalne neizvesnosti.
Na kraju, važno je napomenuti da se privredni rast i inflacija ne dešavaju u vakuumu, već su rezultat kompleksne interakcije različitih faktora, uključujući unutrašnje i spoljne pritiske. Stoga je od ključne važnosti da se prati razvoj situacije kako bi se na vreme reagovalo na promene koje mogu uticati na ekonomsku stabilnost Srbije.
