Generacija Z u Srbiji gotovo rutinski koristi veštačku inteligenciju (AI), pri čemu više od 80% mladih smatra da je ona deo njihove svakodnevice. Skoro polovina ispitanika koristi AI svakog dana, ne samo kao pomoć u obrazovanju ili na poslu, već i za kreativne ideje, organizaciju životnih aktivnosti i donošenje odluka. Ipak, uprkos širokoj upotrebi, poverenje u informacije dobijene od AI alata nije bezrezervno. Samo jedna trećina mladih potpuno veruje u informacije koje dobijaju od ovih alata, dok ostali dodatno proveravaju podatke.
Ovo su neki od ključnih nalaza iz regionalnog istraživanja koje su sproveli McCann Beograd i UM Beograd, članice AMA Group. Istraživanje je obuhvatilo više tržišta u regionu i ukazalo na složen odnos Generacije Z prema veštačkoj inteligenciji. Prema rečima Katarine Pribićević, regionalne izvršne direktorke strateškog planiranja, mladi žele da sami procene relevantnost i autentičnost informacija, što ukazuje na kritički pristup tehnologiji koju koriste.
Kada je reč o alatima koje koriste, skoro 90% ispitanika se oslanja na ChatGPT, dok su drugi AI alati mnogo manje zastupljeni. ChatGPT je postao tako prisutan da ga mnogi mladi koriste gotovo kao sinonim za veštačku inteligenciju.
Različite upotrebe AI među mladima takođe se razlikuju po polu. Devojke često koriste AI alate za komunikaciju, savete o zdravlju, ishrani ili ličnim dilemama, dok se mladići više oslanjaju na AI kada je reč o finansijskim pitanjima. Takođe, devojke su sklone da prilagođavaju odgovore AI-u prema svojim prethodnim saznanjima, dok mladići često prihvataju odgovore direktnije.
Oprez u korišćenju AI nije samo u proveravanju informacija. Iako ga redovno koriste, mladi ne smatraju AI nezamenljivim, s obzirom na to da skoro 90% ispitanika tvrdi da bi mogli funkcionisati i bez njega. Ovaj podatak može ukazivati na to da prva potpuno digitalna generacija oseća zasićenje tehnologijom. Njihove glavne brige ne odnose se toliko na AI, koliko na neizvesnost i pritisak sa kojima se suočavaju u svakodnevnom životu.
Zanimljivo je da 69% mladih želi manje tehnologije i više ljudskog kontakta, što ne znači da odbacuju tehnologiju, već da teže očuvanju originalnosti, bliskosti i kreativnosti u digitalnoj svakodnevici. Ovaj trend može imati značajne posledice na način na koji se razvijaju tehnologije i kako se one integrišu u društvo.
U svetlu ovih nalaza, može se zaključiti da Generacija Z, iako je tehnološki napredna, pokazuje potrebu za ravnotežom između digitalnog i ljudskog, što može oblikovati budućnost interakcije sa tehnologijom.
