Nekada su mladi gorani nosili sadnice na plećima i osvajali visoke planine, stvarajući šume koje danas obezbeđuju hladovinu i svež vazduh. Generacije su se sećale omladinskih akcija, pesama i stotina hektara zasađenih borova i hrastova. Međutim, savremeni „leteći goran“ donosi novu eru pošumljavanja u Srbiji. U ovom novom pristupu, dronovi su postali glavni alat, omogućavajući efikasnost pošumljavanja do 80%.
Prvi dron po imenu „Aligator“ juče je nad Fruškom gorom započeo ovu inovativnu metodu pošumljavanja. Umesto tradicionalnog korišćenja alata kao što su motike i krampovi, dron precizno zasipa padine semenskim kuglicama, koje se nazivaju „bombama života“. Ove kuglice sadrže autohtona semena koja će, kada padnu na tlo, izrasti u nova stabla, čime se obezbeđuju novi zeleni pojasevi i očuvanje prirode za buduće generacije.
Na čelu ovog modernog tima je Ivana Radosavljević, koja sa svojim saradnicima vodi ovaj projekat. Ona ističe da su dronovi posebno korisni na teško dostupnim terenima ili posle prirodnih katastrofa poput požara. „Dron je nadmoćan na lokacijama gde ljudska noga ne može da kroči“, kaže Ivana i navodi primer gde je nakon požara od 170 hektara jedan tim ponudio pošumljavanje za 100 dana, dok je njihov tim sa dronom to mogao uraditi u samo 10 dana.
U pripremi semenskih kuglica, ključno je koristiti kvalitetno autohtono seme i mešavinu sastojaka koji omogućavaju brzo ukorenjavanje kada se kuglice ispuste. „Jedna od predrasuda je da je procenat uspešnosti pošumljavanja dronovima mali, ali uz najbolje tehnologije možemo garantovati uspešnost do 80%,“ dodaje Radosavljević.
Mario Janković, stručnjak za dronove, naglašava da ovi uređaji donose revoluciju u pošumljavanje. Njegovi dronovi mogu nositi između 150 i 200 sadnica, a let traje od pet do sedam minuta, u zavisnosti od uslova. „Ponosan sam što sam deo ovog prvog istorijskog projekta pošumljavanja dronovima u Srbiji,“ ističe Mario.
Tako se Fruška gora, nekada poznata po radnim akcijama, sada pošumljava „zelenim projektilima“ iz vazduha. Ovaj pristup ne samo da povećava efikasnost, već i smanjuje fizičke napore potrebne za pošumljavanje, omogućavajući bržu obnovu šumskih resursa. Korišćenjem dronova, Srbija se priključuje globalnom trendu modernih rešenja u očuvanju prirode, što može biti model za buduće projekte.
U svetu gde se suočavamo sa klimatskim promenama i smanjenjem šumskih površina, ovakvi inovativni pristupi mogu značajno doprineti očuvanju ekosistema. U eri kada tehnologija napreduje brže nego ikada, važno je iskoristiti je u zaštiti našeg okruženja i prirodnih resursa. Pošumljavanje dronovima predstavlja ne samo tehnološki napredak, već i novu nadu za našu planetu.
