U Beogradu se može pronaći veliki broj privatnih parking prostora, ali nedostaju jedinstveni i zvanični podaci o njihovom tačnom broju. U centru grada dominiraju javni parkirališni prostori, dok manji broj parkinga pripada komercijalnim i polu-privatnim kategorijama. Neki od ovih parkinga nalaze se u tržnim centrima, koji su u direktnom vlasništvu tih objekata. Manji privatni parking prostori mogu se pronaći na Zvezdari, Voždovcu, Paliluli i Čukarici, gde se često izdaju mesta u dvorištima ili manjim objektima.
Novi Beograd se ističe kao deo grada sa najviše privatnih parkinga, koji su često vezani za kompanije i tržne centre. Parking-servisi u ovom delu Beograda, posebno oni u blizini aerodroma, funkcionišu kao organizovani privatni biznis, nudeći usluge kao što su nadzor 24/7, transfer do terminala i mogućnost online rezervacija.
Postavlja se pitanje koja je procedura za otvaranje privatnog parkinga. Privatni parking prostori registrovani su pod različitim šiframa delatnosti. Advokat Nemanja Rodić objašnjava da postoji širok spektar delatnosti koje se mogu registrovati, čime se olakšava otvaranje parkinga. „Teoretski, možete uzeti bilo koju vrstu pružanja usluge koja se ne kosi mnogo sa samim tim,“ ističe Rodić.
Obično, privatne parkinge otvaraju firme registrovane kao društva sa ograničenom odgovornošću (DOO). Pre nego što se firma registruje, većina onih koji žele da se bave ovim biznisom iznajmljuju plac. Ugovor o zakupu obično se ne definiše precizno, a ukoliko biznis postane uspešniji, obično se otvara privredno društvo koje se registruje za naplatu usluga.
Rodić napominje da je u slučaju privatnih parkinga u blizini aerodroma ključno obezbediti sigurnost vozila. Ljudi često biraju ozbiljnije organizacije koje garantuju bezbednost. „Za manje projekte, ljudi jednostavno zakupljuju parcelu, postavljaju rampu i zakupljuju prostor bez posebnog dogovora,“ dodaje on. Vrsta dokumentacije potrebna za otvaranje parkinga zavisi od opštine i specifičnih ideja za prostor.
Bezbednost na privatnim parking mestima je takođe veoma važna. Rodić objašnjava da se u ozbiljnijim varijantama angažuje fizičko obezbeđenje i postavlja videonadzor, što dodatno povećava nivo sigurnosti. „Privatni parkinzi u tržnim centrima obično su u vlasništvu tih tržnih centara i većina njih ima disklejmere koji ih oslobađaju odgovornosti za štetu ili krađu,“ naglašava Rodić.
Na kraju, privatni parkinzi nude mogućnost videonadzora i drugih sigurnosnih mera, ali nisu odgovorni za eventualne štete. U Beogradu, kako se čini, postoji sve veća potreba za organizovanim parking mestima, posebno u urbanim sredinama gde je prostor ograničen.
