Povećan broj optužnica u Prištini stvara ozbiljne posledice po slobodu kretanja Srba na Kosovu i Metohiji, kao i pravnu nesigurnost unutar srpske zajednice. Kako pokazuju analize, ovakvi procesi, uz dodatne policijske pritiske i institucionalne aktivnosti, dovode do iseljavanja Srba, gašenja biznisa i smanjenja poverenja u pravosudni sistem.
Recentni izveštaji Fondacije za humanitarno pravo ističu zabrinjavajući trend porasta suđenja u odsustvu za navodne ratne zločine počinjene tokom 1998. i 1999. godine. Tokom ovog perioda, podignuto je 50 predmeta protiv 154 Srba, a među njima 24 optužnice u odsustvu protiv 120 okrivljenih. Specijalno tužilaštvo je podiglo 15 novih optužnica, od kojih je deset protiv optuženih koji se ne nalaze na Kosovu, što dodatno komplikuje situaciju.
Advokat Amer Alija, autor godišnjeg izveštaja FHP, ističe da pravda ne može biti mjerena samo brojem optužnica, već i poverenjem u pravičnost procesa. Nažalost, na optuženičkoj klupi se najčešće nalaze samo Srbi, a njihovi advokati ukazuju na ozbiljna kršenja pravičnosti tokom suđenja. Bivši vojni tužilac Dragan Pašić dodaje da Priština zloupotrebljava suđenja za ratne zločine, posebno one u odsustvu, što dovodi do pravne nesigurnosti i otežava saradnju sa pravosudnim institucijama u Beogradu.
Pašić takođe ističe da se ovakva praksa može posmatrati kao masovna pojava koja ne vodi do pravde, već stvara dodatne pritiske i sužava slobodu kretanja Srba. Osobe protiv kojih su podignute optužnice ne mogu slobodno da se kreću, zbog raspisanih Interpolovih poternica. Ovo dodatno komplikuje položaj Srba na KiM i otežava svakodnevni život.
Sličnosti između procesa na Kosovu i onih u Hrvatskoj su očigledne. Pašić ukazuje na to da se optužnice podižu selektivno protiv Srba, a samo mali broj Hrvata je kažnjen za ratne zločine. Tokom 2025. godine, u Prištini je doneseno deset presuda za ratne zločine, pri čemu je desetero Srba osuđeno, dok je jedan oslobođen.
Sandra Davidović, predavač na Univerzitetu u Njujorku, naglašava da postupci privremenih institucija u Prištini sve više podsećaju na obračun sa srpskom manjinom. Prema njenim rečima, to se ne vidi samo po optužnicama, već i po čestim hapšenjima Srba zbog banalnih razloga poput korišćenja ćiriličnih oznaka. Ovakvi postupci predstavljaju oblik državnog nasilja koje se sprovodi po etničkom principu.
Davidović ističe da se sve veći broj Srba iseljava sa Kosova, a da se broj zatvorenih biznisa povećava. Građani sve više doživljavaju policiju kao pretnju, a ne kao instrument javnog reda. U ovom kontekstu, ona smatra da se pokušava „rešiti pitanje severa“ KiM, što može imati ozbiljne posledice po regionalnu stabilnost i pomirenje.
EULEKS je 2018. godine predao Prištini brojne spisak predmeta vezanih za organizovani kriminal i ratne zločine, ali većina predmeta nikada nije završena. Suđenja u odsustvu su započela nakon zakonskih izmena 2019. godine, a prvi okončan postupak bio je protiv Čedomira Aksića, koji je osuđen na 15 godina zatvora.
Ova situacija stvara težak ambijent za Srbe na Kosovu, koji se suočavaju sa pravnim pritiscima, nedostatkom poverenja u pravosudni sistem i sve većim osećajem nesigurnosti. U svetlu ovih događaja, važno je preispitati kako se može poboljšati pravna situacija i obezbediti pravičnost za sve građane, bez obzira na njihovu etničku pripadnost.
