Dok mnogi diplomirani ekonomisti i pravnici teško dolaze do zaposlenja, zanatlije u Srbiji danas biraju poslove i diktiraju cene. Keramičari su posebno u fokusu, jer u 2026. godini mogu da ostvaruju zaradu i do 3.000 evra mesečno. Cene keramičarskih usluga su u porastu, a u manjim mestima postavljanje pločica košta oko 12 evra po kvadratu. U Novom Sadu, međutim, cena često prelazi 15, pa čak i 17 evra kod iskusnijih majstora. Dnevna zarada aktivnog keramičara može da pređe 130 evra, što je znatno više od prosečne dnevnice u mnogim drugim profesijama.
Potražnja za keramičarima ne opada zbog intenzivne gradnje novih stanova, renoviranja kupatila i uređenja poslovnih prostora. Iskusni majstori imaju pune rasporede mesecima unapred, što im omogućava da biraju klijente, uslove rada i cene svojih usluga. Oni koji su otišli korak dalje i formirali sopstvene ekipe ostvaruju još veću zaradu. Sa nekoliko radnika i kontinuiranim angažmanima, prihodi takvih timova često prevazilaze okvire prosečnog malog biznisa.
Međutim, iako zarada deluje privlačno, posao keramičara je fizički izuzetno zahtevan. Rad na kolenima, u prašini, na hladnim gradilištima tokom zime i visokim temperaturama leti ostavlja ozbiljne posledice po zdravlje. Nošenje teškog materijala, precizno sečenje i nivelacija pločica zahtevaju veliku fizičku spremnost i koncentraciju. Greške u radu često znače potpuno ponovno izvođenje posla, što dodatno opterećuje majstora.
Jedan od problema predstavlja to što se zanat uglavnom uči kroz praksu, bez jasnog sistema sertifikacije i formalnog obrazovanja. Većina keramičara stiče znanje radeći kao pomoćnici starijim majstorima, što dovodi do značajnih razlika u kvalitetu rada i cenama na tržištu. Keramičari nisu jedini primer promena na tržištu rada. Sve više se traže vodoinstalateri, električari i majstori za grejanje, dok generacije iskusnih zanatlija polako odlaze u penziju.
U međuvremenu, sve više mladih počinje drugačije da posmatra zanate — kao priliku za stabilnu i dobro plaćenu karijeru, bez dugog i neizvesnog puta kroz formalno obrazovanje. Postavlja se pitanje zašto bi neko bio keramičar, a ne bi godinama čekao diplomu i posao, kada se kroz praksu za relativno kratko vreme može izgraditi posao koji donosi sigurnu i ozbiljnu zaradu.
U svetlu ovih informacija, keramičari i drugi zanatlije ističu se kao ključni igrači na tržištu rada, dok se društvene percepcije o zanatima menjaju. Sa stalnom potražnjom za njihovim uslugama, budućnost zanatstva u Srbiji izgleda obećavajuće, sa mogućnostima za rast i profesionalni razvoj.
