Radnja romana „Budenbrokovi“ Tomasa Mana smeštena je u Libek, nemački grad, u prvoj polovini 19. veka, u periodu kada je Nemačka bila labavi savez državica sa staleškim uređenjem. Ovaj roman oslikava promene društvenih i ekonomskih prilika koje su uticale na porodicu Budenbrok, kao i na širu sliku nemačkog društva.
Jedan od ključnih faktora promena je jačanje kapitalizma i borba za demokratsku državu. Staleško društvo, koje se oslanjalo na nasledne privilegije, počelo je da se suočava sa novim izazovima. Mladi građani, sa svojim tržišnim etosom, postavljaju nove zahteve za demokratizacijom društva. Ove promene se odražavaju na porodicu Budenbrok, čiji članovi nisu u stanju da se prilagode novom vremenu.
Na kraju romana, unuk starog Joakima, mali Han, odlazi u građansku školu, što simbolizuje prelazak na novo doba. Škola postaje mesto gde se deca iz različitih društvenih slojeva mešaju, a javno obrazovanje postaje ključno za njihov razvoj. Ovaj prelazak sa aristokratskog obrazovanja na javno ukazuje na promenu vrednosti u društvu.
Karakteri članova porodice Budenbrok takođe doprinose njihovoj propasti. Otac Joakim je bio strogi trgovac žitom koji je postavio visoke standarde za svoju decu. Njegovo shvatanje porodičnog uspeha bilo je usko povezano sa poslovanjem firme, dok su njegova deca, Tomas i Kristijan, pokazala slabosti u poslovanju. Najstariji sin Tomas nasledio je očeve poslovne principe, ali je njegova supruga bila više orijentisana ka umetnosti, što je odvratilo njihovu decu od porodičnog nasleđa.
Mlađi brat Kristijan, iako je bio daleko od uspešnog trgovca, bio je sklon hedonizmu i uživanju u životu, što dodatno slabi ugled porodice. Antonija, njihova sestra, doživljava neuspehe u braku i završava kao usamljenica, dodatno opterećujući porodicu svojim ličnim tragedijama. Smrt Tomasa označava kraj porodice Budenbrok, koja gubi svoj nekadašnji status i ugled.
Roman takođe postavlja važna sociološka pitanja o ulozi porodice u širem društvenom kontekstu. Budenbrokovi su simboli jednog vremena koje se menja, a njihova propast ukazuje na to kako individualne sudbine mogu biti pod uticajem šireg društvenog i ekonomskog poretka. Uloga pojedinca u istoriji i društvu postaje centralna tema: koliko pojedinci mogu da utiču na tokove društvene istorije, a koliko su sami podložni tim tokovima?
Društvena istorija, kako prikazuje roman, nije stihija, već se oblikuje kroz promene u proizvodnji, idejama i ljudskim akcijama. Budenbrokovi su, u tom smislu, samo deo šireg društvenog kretanja koje se odvija u pravcu modernizacije i promena vrednosti. Njihova nesposobnost da se prilagode novim uslovima ukazuje na povremenu neusklađenost između individualnih ambicija i društvenih promena.
U zaključku, roman „Budenbrokovi“ pruža duboku analizu promene društvenih struktura i njihov uticaj na pojedince. Porodica Budenbrok predstavlja jedan od mnogih primera kako se društvene promene mogu odraziti na lične sudbine, pokazujući da je istorija često oblikovana ne samo velikim događajima, već i sudbinama običnih ljudi. U ovom kontekstu, roman postavlja pitanje: šta je zapravo jedna porodica u kovitlacu društvene istorije? Odgovor na to pitanje ostaje otvoren, ali svakako ukazuje na kompleksnost odnosa između pojedinca i društva.
