Naša zemlja, Srbija, dom je brojnim retkim, ugroženim i strogo zaštićenim biljnim i životinjskim vrstama. Ovaj značajni aspekt biodiverziteta često prolazi nezapaženo, a nedavna objava portala Klima 101 na Instagramu podseća nas na sedam vrsta koje su u isto vreme strogo zaštićene, ali i ugrožene. Među najpoznatijim vrstama su orao krstaš i Pančićeva omorika, ali na listi se nalaze i ris, skakavac, balkanski vijun, retka gljiva gamsia batmanii i mrka alga bodanella lauterborni.
Orao krstaš, simbol Srbije koji krasi nacionalni grb, predstavlja prvu vrstu na ovoj listi. Pre deset godina, ova ptica je bila na ivici opstanka, sa samo jednim gnezdećim parom. Međutim, zahvaljujući naporima Društva za zaštitu i proučavanje ptica, populacija orla krstaša se značajno povećala. Danas u Srbiji ima više od 30 gnezdećih parova, što je značajan uspeh u očuvanju ove vrste.
Ris, divlja mačka srednje veličine, takođe je u opasnosti. Njegova populacija je ugrožena zbog nedostatka „mosta“ koji bi im omogućio prelazak u Rumuniju, gde je njihova populacija brojnija. Naime, risovi ne vole vodu, te su im potrebni slojevi leda na Dunavu kako bi prešli u susednu zemlju. U Srbiji se trenutno razmnožavaju jedinstveno, što dovodi do srodničkog parenja i dodatnog ugrožavanja vrste.
Pančićeva omorika, koja se nalazi na crvenoj listi ugroženih vrsta, opstaje samo oko srednjeg toka Drine, pretežno na Tari. Ova vrsta je takođe ugrožena klimatskim promenama, što dodatno otežava njen opstanak. Skakavac, koji je imenjaci Pančićeve omorike, naseljava područja Tare i Mokre Gore, ali i on oseća negativne posledice klimatskih promena.
Na Međunarodni dan biodiverziteta, Klima 101 podseća na još jednu retku vrstu, balkanski vijun, koji je otkriven u reci Studenici. Ova riba, endemit Balkana, živi samo u čistim rekama, a zahvaljujući timu biologa, prvi put je zabeležena u toj reci prošlog leta.
Još jedna zanimljiva vrsta je mikrogljiva gamsia batmanii, koja je otkrivena u Sesalačkoj pećini kod Sokobanje. Ova gljiva je dobila ime po popularnom heroj Betmenu, pošto je izolovana sa tela pećinskog slepog miša. Ovo otkriće predstavlja značajan doprinos razumevanju biodiverziteta Srbije.
Konačno, mrka alga bodanella lauterborni, koja je pronađena na planinskim izvorima na Vlasini, takođe je na listi ugroženih vrsta. Ova alga je poslednji put zabeležena pre pet decenija u Bodenskom jezeru, ali je nedavno otkrivena i u Srbiji, što ukazuje na bogatstvo i raznovrsnost prirodnih resursa naše zemlje.
S obzirom na sve ovo, važno je naglasiti koliko je očuvanje ovih vrsta bitno za ekosistem Srbije. Biodiverzitet ne samo da doprinosi zdravlju naše planete, već i jača našu kulturu i identitet. Srbija ima bogatu prirodnu baštinu koja se mora čuvati i zaštititi za buduće generacije.
U svetlu klimatskih promena i ljudskih aktivnosti, koje sve više utiču na životnu sredinu, očuvanje ovih vrsta postaje hitna potreba. Informisanje javnosti i podizanje svesti o značaju biodiverziteta ključno je za uspeh budućih inicijativa zaštite prirode. Samo zajedničkim naporima možemo osigurati da Srbija ostane dom ovim dragocenim vrstama.
