Institut za književnost i umetnost (IKUM) objavio je nedavno saopštenje u kojem se osvrće na tvrdnje Sindikalne organizacije nauke u Institutu, ističući da su mnoge od njih netačne. U saopštenju koje potpisuje direktorka Svetlana Šeatović, naglašava se važnost informisanja javnosti o činjenicama vezanim za rad i poslovanje Instituta tokom protekle godine, kako bi se zaštitilo lično i akademsko dostojanstvo zaposlenih, kao i ugled Instituta.
Prema saopštenju, smena prethodnog direktora Bojana Jovića usledila je zbog gubitka akreditacije Instituta, što je dovelo do prestanka državnog finansiranja i nemogućnosti isplate plata zaposlenima. Odbor za akreditaciju je ukazao na brojne nepravilnosti, uključujući to da skoro polovina istraživača nije imala regulisan radnopravni status, što je onemogućilo dobijanje akreditacije do 2030. godine.
Institut je istakao da je, po preuzimanju dužnosti od strane Šeatović, odmah pristupio rešavanju ovih problema. Svi zaposleni naučnici su dobili ugovore na neodređeno vreme, uključujući 24 mlada istraživača, a preduzeti su i koraci za uklanjanje nedostataka naglašenih od strane Odbora za akreditaciju. U saopštenju se navodi da su doneti pravilnici i uvedena pravila koja su do tada nedostajala, čime je izbegnut gubitak akreditacije i sprečen finansijski kolaps Instituta.
Šeatović je takođe istakla da su raspoređena sredstva na jednake delove svim zaposlenim istraživačima, a omogućeni su i dodaci na osnovnu zaradu, što nije bio slučaj tokom mandata prethodnog direktora. Pored toga, upućen je poziv rukovodiocima odeljenja da se izjasne o otvaranju pozicija za mlade istraživače, ali su se samo neki od njih odazvali ovom pozivu.
Institut je takođe iznosio podatke o finansijskim sredstvima koja su morala biti vraćena u budžet zbog neefikasnosti u korišćenju, naglašavajući da su više od 12 miliona dinara vraćena jer nisu potrošena za namene za koje su dodeljena. Ove informacije ukazuju na to da Institut nije uspeo da ostvari planirane ciljeve, što je direktno uticalo na zaposlene.
U saopštenju se pominje i angažovanje nezavisne revizorske kuće koja je utvrdila da se na računima Instituta nalazi više od 18 miliona dinara, koji takođe nisu korišćeni na pravilan način. Ovaj iznos je takođe morao biti vraćen u budžet, što ukazuje na ozbiljne propuste u upravljanju sredstvima.
IKUM je takođe radio na unapređenju svog Statuta, kako bi bio u skladu sa drugim srodnim naučnim institucijama, i osigurao da Naučno veće zadrži sve nadležnosti definisane Zakonom o nauci. Tokom prethodnog mandata, Naučno veće nije imalo nijednu sednicu uživo, a održavanje sastanaka je bilo ograničeno na dopisne forme.
Plan rada Instituta za period 2025-2030. godine usvojen je na jednoj od sednica Naučnog veća, a tokom ovog perioda došlo je i do unapređenja časopisa „Književna istorija“, koji je sada na zvaničnoj stranici Harvarda. Uspostavljena je i saradnja sa univerzitetima u Strazburu i Peskari, kao i Maticom srpskom u Crnoj Gori.
Sindikalna organizacija nauke IKUM je dobila status reprezentativnosti, ali je prethodno podnosila zahteve koji su bili pravno neutemeljeni. U saopštenju se naglašava da nijednim dopisom nije upućena pretnja ili uskraćeno pravo na štrajk, već je ukazano na to da organizovanje štrajka pre utvrđivanja reprezentativnosti nije zakonito.
U saopštenju se jasno naglašava da Institut nastavlja da radi na unapređenju svojih aktivnosti i rešavanju problema nastalih u prethodnom periodu, sa ciljem jačanja naučne delatnosti i poboljšanja uslova rada za sve zaposlene.
