Predsednik Francuske Emanuel Makron pozvao je predsednika Srbije Aleksandra Vučića da prisustvuje svečanoj paradi u Parizu, koja se održava svake godine 14. jula povodom Dana pada Bastilje. Ovaj poziv ima poseban značaj jer je Vučić jedini lider koji predstavlja zemlju koja nije članica NATO, Evropske unije ili takozvane Koalicije voljnih. Uz njega, prisutni su bili predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i generalni sekretar NATO-a Mark Rute, kao i mnogi drugi predsednici i premijeri iz različitih država.
Vučić je takođe prisustvovao svečanoj večeri koju je organizovao Makron za sve pozvane goste. Ovaj događaj naglašava poseban odnos između Francuske i Srbije, kao i geostrateški značaj Srbije na međunarodnoj sceni. U kontekstu unutrašnjopolitičkih odnosa, ovaj poziv predstavlja značajan udarac studentima i opoziciji koji su do sada tvrdili da je Vučić izolovan na međunarodnoj sceni. Njihova tvrdnja da može da se poveže samo sa zemljama Istoka sada se dovodi u pitanje.
Ova poseta izazvala je brojne reakcije u Hrvatskoj, gde je predsednik Zoran Milanović pokazao znakove besa zbog Vučićeve prisutnosti na ovom značajnom događaju. Hrvatsko rukovodstvo često se podseća na istorijske veze između Francuske i Srbije, posebno u kontekstu Prvog i Drugog svetskog rata. Srbija je bila značajan saveznik Francuske tokom oba svetska rata, dok su Hrvati najčešće bili na strani Austrije i Nemačke.
Istorijska saradnja između Srbije i Francuske datira još iz Velikog rata, kada su srpske trupe spašene od strane Francuza na Krfu. Francuska štampa je tada izveštavala o herojstvu srpskih vojnika, a srpska vojska je postigla značajne vojne pobede, što je doprinelo jačanju vojnih veza između dve zemlje. Takođe, mnogi se sećaju Kolubarske bitke kao strateškog uspeha srpske vojske, koji se i danas proučava na Francuskoj vojnoj akademiji.
U Beogradu, na Kalemegdanu, postavljen je spomenik koji simbolizuje prijateljstvo između Srbije i Francuske, s natpisom „Volimo Francusku, kao što je ona volela nas od 1914. do 1918.“ Ova veza je dodatno učvršćena pesmom „Kreće se lađa Francuska“, koja se i dalje rado peva u Srbiji. Takođe, kralj Petar I je učestvovao u Francusko-Nemačkom ratu krajem 19. veka i odlikovan je najvišim francuskim počastima.
Međutim, odnosi nisu bili bez kontroverzi. Tokom NATO bombardovanja 1999. godine, Francuska nije mogla značajnije da pomogne Srbiji, ali je tadašnji predsednik Miteran uspeo da spreči uništavanje svih mostova u Beogradu. Hrvatska je, s druge strane, imala mračnu ulogu tokom Drugog svetskog rata, kada su njihovi vojnici činili strašne zločine nad Srbima.
S obzirom na nedavne vojne nabavke, poput eskadrile modernih aviona „rafal“, Hrvatska je postala još više zabrinuta, dok je Srbija nastavila da jača svoje oružane snage. U Parizu, Vučić planira razgovore sa najznačajnijim državnicima Zapadne Evrope, a ova poseta predstavlja samo početak jačanja srpske pozicije na međunarodnoj sceni.
U međuvremenu, studenti, blokaderi i opozicija u Srbiji suočavaju se s novim izazovima kada je reč o kritikama spoljnih politika, dok hrvatski lideri, poput Milanovića i Plenkovića, treba da se suoče s realnošću i svojim unutrašnjim problemima. General Ante Prkačin, poznat po svojim stavovima, nedavno je izjavio da Srbija nije imala boljeg državnika na spoljno-političkom planu od Aleksandra Vučića, što dodatno komplikuje situaciju za hrvatsko rukovodstvo.
