PRE nekoliko dana novoustanovljena nagrada „Milovan Danojlić“, za najbolju knjigu poezije za decu, uručena je Vlasti N. Ceniću za zbirku „Zagrl’te ih pesme moje“, u izdanju „Pčelice“. Ova knjiga sadrži pesničke portrete 31. srpskog pesnika za decu, uključujući Zmaja, Desanku Maksimović, Branka Ćopića i mnoge druge. Cenić je rođen 1957. godine u Kočanima kod Doljevca i kao profesor srpskog jezika i književnosti radio je u OŠ „Vuk Karadžić“. Njegove zbirke „Bate će se ženi“ i „Selo sas jedan padež“ napisane su na prizrensko-timočkom dijalektu, a autor je dobitnik više značajnih nagrada.
Cenić je istakao da je zahvalan Goranu Markoviću, direktoru „Pčelice“, na podršci u realizaciji njegove ideje o pisanju pesama o pesnicima srpske književnosti za decu. U knjizi, simbolično poziva svoje pesme da zagrle pesničke uzore, a na početku je naveo Luku Milovanova Georgijevića, koji je 1810. godine napisao prvu pesmu namenjenu deci. Cenić je odabrao pesnike koji su mu bili dragi kao čitaocu i stvaraocu, jer su njihovi radovi oblikovali njegovo detinjstvo.
U razgovoru, Cenić je podelio svoja razmišljanja o vrednostima poezije. Navodeći stih iz pesme o Dušanu Radoviću, naglasio je da poezija treba da bude vedra i da obraduje čitaoce. Svi izabrani pesnici, prema njegovim rečima, su se prema deci odnosili s poštovanjem, tretirajući ih kao ravnopravne i pametne. Cenić smatra da je detinjstvo izuzetno važno jer oblikuje ličnost tokom celog života.
Pisanje na dijalektu predstavlja izazov u srpskoj poeziji za decu. Mnogi pesnici se boje kako će deca, posebno iz urbanih sredina, reagovati na poeziju ispunjenu zaboravljenim rečima. Cenić veruje da to nije nepremostiva prepreka. Kao rešenje predlaže dodavanje rečnika manje poznatih reči ili audio-zapisa knjige. Njegove prethodne zbirke su dostupne i u audio formatu, što omogućava većem broju dece da uživaju u tom obliku umetnosti.
Cenić se ponosi svojim radom s decom u školama, kako u Srbiji, tako i van nje. Veruje da deca vole dijalekt, jer osećaju melodiju, ritam i vedrinu. On piše govorom svog naroda, čuvajući reči koje su mu ostavili preci. Ovaj način pisanja smatra važnim ne samo za očuvanje jezika, već i za podsticanje mladih da cene svoj maternji jezik.
Za Cenića, ozbiljnije pisanje započelo je kada je postao učitelj. Njegova želja je bila da učenicima približi gramatiku kroz poeziju, što je dovelo do prvih nastupa na književnim večerima. Njegovo iskustvo kao deteta iz malog mesta oblikovalo je njegov pristup pisanju, ali smatra da pesništvo ne poznaje granice i da umetnost dolazi iz dubine.
Cenić izražava zabrinutost zbog smanjenog interesovanja dece za čitanje u savremenom svetu. On veruje da je zadatak odraslih da deci pruže bliske i savremene knjige, kako bi one ostale prisutne u njihovim životima. Akcija „Čitalići“, koja se održava u Aleksincu, pokazuje da se i dalje čita u školama, što je od velikog značaja za razvoj ljubavi prema knjizi.
Kao prvi dobitnik nagrade „Milovan Danojlić“, Cenić oseća čast, ali i odgovornost da postavi smernicu za buduće pesnike. Njegova knjiga je tiha molitva za bolji svet, kroz igru, smeh i ljubav prema poeziji. Veruje u snagu reči i njihovu važnost kao orijentira u svetu, naglašavajući potrebu za očuvanjem ljudskosti u savremenom dobu.
