Naftovod Družba, jedan od ključnih puteva za transport nafte iz Rusije i Ukrajine, pretrpeo je značajne prekide u isporukama usled nedavnih ruskih napada. Ovaj naftovod, koji je istorijski izvozio rusku i deo ukrajinske nafte, suočio se sa ozbiljnim problemima nakon što su pumpne instalacije u zapadnoj Ukrajini oštećene tokom sukoba. Prema informacijama dobijenim od Rojtersa, isporuke su obustavljene u januaru, što je izazvalo dodatne tenzije unutar Evropske unije, posebno između Ukrajine i zemalja poput Mađarske i Slovačke.
Mađarska i Slovačka su zavisne od isporuka nafte putem ovog naftovoda, a obustava isporuka nije samo uticala na njihovu energetsku sigurnost, već je i Ukrajini oduzela važne izvore prihoda potrebne za održavanje budžetske ravnoteže. Ukrajina, koja je pre sukoba u januaru izvozila sirovu naftu putem naftovoda kod Brodija, sada se suočava s mogućnošću da će morati da obustavi svoju proizvodnju nafte ukoliko se prekid isporuka nastavi.
MOL, mađarska naftna kompanija, nastavlja da kupuje različite vrste nafte, uključujući ukrajinsku, kako bi diversifikovala svoje snabdevanje. U međuvremenu, Mađarska i Slovačka su kritizovale Ukrajinu, optužujući je da namerno produžava prekid rada naftovoda, dok su se i same suočile sa pritiscima da smanje zavisnost od ruske nafte.
Naftovod Družba, izgrađen tokom sovjetske ere, tradicionalno je bio ključni kanal za transport ruske nafte u centralnu Evropu. Međutim, nakon invazije Rusije na Ukrajinu i uvođenja evropskih sankcija, njegov značaj je drastično opao. Prema izveštaju kijevske konsultantske kuće ExPro, tranzit kroz južni krak naftovoda je u 2025. godini dostigao najniži nivo u poslednjih deset godina, sa ukupno 9,7 miliona tona nafte.
Slovačka je primila 4,9 miliona tona nafte, dok su isporuke Mađarskoj iznosile 4,35 miliona tona. U međuvremenu, Češka Republika je prestala da koristi rusku naftu u aprilu 2025. godine. Severni krak naftovoda, koji je nekada bio ključni izvor snabdevanja Poljske, sada koristi samo mali deo svog kapaciteta za transport kazahstanske nafte u Nemačku.
Ukrajina je ranije planirala da koristi naftovod Družba za transport kaspijske nafte u Evropu. Godine 2002. završila je izgradnju naftovoda Odesa-Brodi, koji povezuje crnomorske terminale sa Družbom, ali je taj naftovod od tada prevezao samo minimalne količine nafte. Predsednik Ukrajine, Vladimir Zelenski, izjavio je da su i ovi delovi naftovoda napadnuti tokom sukoba, dodatno komplikujući situaciju.
Brisel je pozvao mađarskog premijera Viktora Orbana da poštuje sporazume EU o zajmu za Ukrajinu i planira da podnese zakonski predlog za trajnu zabranu uvoza ruske nafte 15. aprila. Ova situacija odražava šire geopolitičke tenzije u regionu, gde energetska sigurnost postaje sve važnija tema među članicama EU.
Dok se sukobi nastavljaju, i energetska politika postaje ključni faktor u sukobima između Ukrajine i Rusije, takođe se postavlja pitanje budućnosti naftovoda Družba i njegovog uticaja na regionalnu ekonomiju. Ukrajina, suočena s izazovima i potrebom za diversifikacijom svojih energetskih izvora, moraće da pronađe nove puteve za izvoz nafte kako bi obezbedila stabilnost svoje ekonomije.
U svetlu ovih događaja, očigledno je da će energija i dalje biti u središtu međunarodnih odnosa, a budućnost naftovoda Družba ostaje neizvesna dok se konflikti nastavljaju.
