Jedan od gorućih problema sa kojim se susreću građani Beograda jeste nedostatak parking-mesta, što ih često navodi da traže alternativna rešenja, koja, međutim, često izlaze iz okvira zakona. Ovaj trend je sve izraženiji, a jedan od konkretnih primera zabeležen je na Dorćolu, gde su stanari jedne zgrade odlučili da prostor ispred svog objekta, koji je do nedavno bio javno dostupan, obeleže lancem, čime su ga praktično pretvorili u privatni parking.
Iako stanari imaju pravo da se izjašnjavaju o korišćenju prostora koji pripada stambenoj zajednici, važno je naglasiti da ovakve odluke ne mogu biti sprovedene bez saglasnosti nadležnih institucija. U ovom slučaju, neophodno je da se dobije dozvola od Sekretarijata za saobraćaj, s obzirom na to da svaka promena namene prostora mora biti u skladu sa važećim propisima.
U razgovoru za „Novosti“, profesionalni upravnik Ljubiša Banovački upozorava da u ovoj oblasti ne može biti prostora za različita tumačenja zakona. „Nema granice između dozvoljenog i nelegalnog parkinga. Zakonom je tačno definisano – sve što ima oznaku ‘P’ je parking i za to su nadležni komunalni inspektori, dok je sve ostalo nedozvoljeno“, ističe Banovački.
U praksi, ovakve situacije nisu retkost, posebno u centralnim delovima Beograda gde je problem parkiranja izraženiji. Kada se nelegalno zauzet prostor prijavi, stambena zajednica je obavezna da ukloni prepreke. Postoji mogućnost da se određeni prostor legalno prenameni u parking, ali taj proces zahteva dodatna ulaganja, vreme i sprovođenje propisane procedure.
Jedno od mogućih rešenja za problem parkiranja, prema Banovačkom, može biti korišćenje postojećeg sistema zoniranja. „Građanima bih savetovao da, ukoliko su u mogućnosti, kupe mesečnu kartu koja iznosi manje od 500 dinara i parkiraju se u zoni“, dodaje on.
Problem parkiranja u Beogradu traje već godinama. Glavni grad raspolaže sa oko 25.000 parking-mesta u zoniranim delovima i oko 9.000 mesta u garažama, što jednostavno nije dovoljno u odnosu na broj vozila koja premašuju raspoložive kapacitete. Zbog toga građani često pribegavaju neformalnim rešenjima, pokušavajući da obezbede parking mesto u neposrednoj blizini svojih stanova.
Međutim, takve inicijative mogu imati i šire posledice. Prostori između zgrada u određenim situacijama imaju ključnu funkciju u vanrednim situacijama, jer omogućavaju pristup vatrogasnim i vozilima hitne pomoći. Zatvaranje ovih prostora može dovesti do dodatnog rizika po sigurnost građana.
Dok neki ovakve poteze vide kao snalažljivost u uslovima nedostatka parkinga, drugi upozoravaju da samoinicijativno zauzimanje prostora može dovesti do narušavanja reda na zajedničkim površinama. Izvesno je, međutim, da bez dugoročnih i sistemskih rešenja, problem parkiranja ostaje otvoren, a građani će i dalje tražiti načine da ga prevaziđu.
Ukoliko se situacija ne promeni, Beograd bi mogao da se suoči sa ozbiljnijim problemima u saobraćaju i sigurnosti građana. Potrebno je da nadležni organi preduzmu hitne mere kako bi se iznašla rešenja koja će zadovoljiti potrebe građana, a istovremeno biti u skladu sa zakonom i propisima. U suprotnom, problem nedostatka parking mesta ostaje samo jedan od mnogih izazova sa kojima se glavni grad suočava.
