Stručnjaci upozoravaju na ozbiljne posledice po fizičko i mentalno zdravlje mladih usled upotrebe nove sintetičke supstance poznate kao „sniffit“. Ovaj energetski prah, koji se ušmrkava, postao je popularan među tinejdžerima u Srbiji, a na društvenim mrežama se reklamira kao brz način za podizanje energije i koncentracije. Iako „sniffit“ nije legalno zabranjen u Srbiji, u nekim zemljama poput Francuske i Hrvatske je već klasifikovan kao opasna supstanca.
Ova supstanca deluje kao droga, ali nije zvanično klasifikovana kao takva, što dodatno komplikuje situaciju. Njeno dejstvo je kratkoročno, a cena je pristupačna, pa se 10 doza može nabaviti za oko 15 evra, što je čini lakom metom za mlade. Dejan Radenković, bivši pomoćnik načelnika UKP, ističe da su organizovani kriminalci pronašli način da profitiraju od prodaje ovakvih supstanci dok su još uvek legalne. On upozorava da „sniffit“ može ozbiljno narušiti zdravlje mladih, a posebno je zabrinjavajuće to što se ova supstanca reklamira kao bezopasna.
Psiholog i psihoterapeut Dragana Ivanović naglašava da „sniffit“ može imati ozbiljne posledice po razvoj dečijeg mozga. Po njenim rečima, supstance koje se unose kroz nos direktno utiču na mozak, a nepoznat sastav može izazvati različite probleme. „Unosite nešto kroz nos što je bliže mozgu, ne znate kako deluje, ne znate sastav, posledice. Po meni stvar je vrlo ozbiljna“, dodaje Ivanović.
Stručnjaci upozoravaju mlade da se ne zavaravaju da ovakve supstance poboljšavaju raspoloženje. Umesto toga, one mogu izazvati niz problema, kako mentalnog, tako i fizičkog zdravlja. Ključno je podizati svest među mladima kako bi se sprečilo njihovo iskušenje da probaju ovakve supstance. „Mi moramo da shvatimo da se dečiji mozak razvija do 24 godine, ali do 18 godine su lica pod starateljstvom koja ne mogu realno da procene. Na nama je da to shvatimo, a na institucijama da preduzmu mere“, naglašava Ivanović.
Način konzumacije „sniffita“ podseća na uzimanje narkotika, jer se ušmrkava kroz nos uz pomoć cevčice koja je deo proizvoda. Ovaj način upotrebe može poslužiti kao podstrek za eksperimentisanje s drugim, ozbiljnijim drogama, poput kokaina. Stručnjaci smatraju da je važno edukovati mlade o rizicima koji dolaze s upotrebom ovakvih supstanci, kako bi se sprečila dalja normalizacija ovakvih trendova među mladima.
U svetlu ovih informacija, nadležne institucije bi trebalo da preduzmu proaktivne mere kako bi zaštitile mlade od potencijalno opasnih supstanci. Potrebna je veća edukacija o štetnosti ovakvih proizvoda, kao i jačanje zakonskih okvira kako bi se sprečila prodaja i distribucija „sniffita“. Kako bi se zaštitili mladi, važno je i da se poboljša komunikacija između roditelja, učitelja i stručnjaka, kako bi se zajednički radilo na prevenciji i podizanju svesti o ovim pitanjima.
U zaključku, fenomen „sniffita“ predstavlja ozbiljan izazov za društvo, posebno u smislu zaštite zdravlja mladih. Stručnjaci upozoravaju na nepredvidive posledice koje ova supstanca može izazvati i naglašavaju potrebu za hitnom reakcijom svih relevantnih aktera u društvu. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti sigurnije okruženje za našu decu i mlade.
