Na svega nekoliko kilometara od centra Beograda, rukavac Dunava između Ada Huje, Rospi ćuprije i Višnjice predstavlja jednu od najvećih ekoloških crnih tačaka prestonice. Ovaj deo grada suočava se s brojnim problemima, uključujući neprijatan miris, ogromne količine otpada, fekalne vode, zagađeni mulj i uginule životinje. Tokom letnjih meseci, kada su temperature visoke, neprijatna isparenja se šire i do centra grada, što dodatno pogoršava situaciju za lokalne stanovnike.
Sredinom januara ove godine, Srbija i Francuska potpisale su memorandum o izgradnji kanalizacionog kolektora za sakupljanje otpadnih voda u Beogradu. Ipak, to ne garantuje da će ovog leta Beograd biti oslobođen neprijatnih isparenja iz zagađenog rezervoara. I dalje, Beograd ostaje jedini milionski grad u Evropi čije se otpadne vode direktno izlivaju u reke, konkretno u Savu i Dunav.
Zoran Janković, predstavnik Udruženja „Eko pančevački rit“, smatra da bi trajno rešenje ovog problema moglo da se postigne samo kroz ozbiljna ulaganja u infrastrukturu za preradu otpadnih voda. „Bez značajnih investicija u postrojenja za prečišćavanje, ne možemo očekivati poboljšanja“, naglašava Janković.
Uprkos ovim problemima, građani se nadaju rešenju koje je najavljeno za 2023. godinu. Planira se izgradnja prve fabrike za preradu otpadnih voda u Beogradu, koja će, prema izjavama zvaničnika, biti smeštena u Velikom Selu. Ova fabrika će biti najveća i biće sposobna da pokrije potrebe 1,3 miliona ljudi. U Beogradu je planirano ukupno pet ovakvih postrojenja, što bi, ukoliko se realizuje, značajno doprinelo smanjenju zagađenja.
U prilog potrebi za ovim postrojenjima govori i podatak da u Beogradu postoji stotinak direktnih izliva kanalizacije u Savu i Dunav. Godišnje se u ove reke izlije zapremna fekalija koja je ekvivalentna 60.000 olimpijskih bazena. Izgradnja fabrike u Velikom Selu predstavljaće istorijsku investiciju za Beograd, a planira se i izgradnja druge po veličini fabrike u Batajnici. U kombinaciji, ova dva postrojenja mogla bi rešiti više od 90 odsto problema sa kanalizacijom u prestonici.
Međutim, dok se čeka izgradnja ovih postrojenja, apeli ekoloških organizacija ostaju bez efekta. One godinama upozoravaju da je jedan od ključnih problema to što veliki deo otpadnih i kanalizacionih voda završava direktno u Dunavu, bez adekvatnog prečišćavanja.
Ova situacija postaje još ozbiljnija kada se uzmu u obzir posledice koje zagađenje ima na zdravlje građana. Naime, nemački hemičar Andreas Fat, koji je pre nekoliko godina preplivao više stotina kilometara Dunavom, odustao je od plivanja u Beogradu upravo zbog zagađenja. Njegov tim je istakao da je zbog visokih nivoa bakterija koji se ulivaju u reku plivanje u Beogradu veoma rizično. „Posledica kontakta sa dunavskom vodom može biti infekcija ešerihijom koli“, upozorili su iz Fatovog tima.
Obećanja o izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda su od vitalnog značaja, ali dok se ne realizuju, problem zagađenja će ostati aktuelan. Građani Beograda se nadaju da će vlasti prepoznati hitnost situacije i delovati pre nego što bude prekasno. U međuvremenu, ekološke organizacije i dalje pozivaju na hitne mere kako bi se zaštitili zdravlje i životna sredina u prestonici.
