Želja znamenitog Obrovčanina, prof. dr Antona Šerera, da se vrati u svoj rodni kraj, gde je otišao tokom Drugog svetskog rata, konačno je ispunjena. Iako ne na način na koji je to on želeo, njegovo nasleđe će živeti kroz sećanje i predmete koji će biti izloženi u spomen-sobi Muzeja u Bačkoj Palanci. Ova soba će čuvati lične predmete, prepiske i vrednosti iz perioda ranog 20. veka, čime će se obeležiti doprinos ovog istaknutog lingviste i naučnika koji je posvetio svoj život očuvanju srpskog jezika.
Odluka o osnivanju spomen-sobe nije slučajna, već je doneta u 2024. godini, kada se obeležava stogodišnjica doktorata Ive Andrića. Šerera i Andrića povezuje zanimljiva priča. Tokom svog vremena na Univerzitetu u Gracu, Šerer je pronašao originalnu Andrićevu doktorsku disertaciju na nemačkom jeziku, koja se smatrala izgubljenom, a koju je i sam Andrić izgubio tokom rata. Ova disertacija, zajedno sa drugim akademskim dostignućima, svedoči o Šererovoj posvećenosti akademskoj zajednici i srpskom jeziku.
Šerera nije bio samo istaknuti akademik, već je imao i tragičnu ličnu priču. Njegova sestra po tetki, Apolonija Laubert, stradala je u zloglasnoj Raciji u Novom Sadu 1942. godine, pokušavajući da spasi prijateljicu. Ove lične tragedije oblikovale su njegovu ličnost i podstakle ga da se bori za očuvanje svog identiteta i jezika.
U svojoj potrazi za kopijom svog magistarskog rada, Šerer je otkrio Andrićevu disertaciju, što je postalo značajno za njegov akademski put. On je sa ponosom pričao o tome kako je pronašao ovaj dragoceni dokument, a njegovu priču je zabeležio profesor Zoran Konstantinović. Ova priča je samo jedan deo bogate biografije prof. dr Šerera, koji je ostavio dubok trag u svetu lingvistike i kulture.
S obzirom na njegovu skromnost i predanost, prof. dr Šerer je u korespondenciji sa mesnom zajednicom Obrovac potpisivao kao „zauvek vaš Obrovčanin“. Njegova skromnost bila je očigledna, čak i kada je postigao velike akademske uspehe. Na primer, u pismu iz 2012. godine, koje je uputio nedavno preminulom bačkopalanačkom hroničaru Leonardu Nemetu, izrazio je zahvalnost i vezanost za svoj rodni kraj.
Osim što je bio posvećen svojoj akademskoj karijeri, Šerer je bio i ljubitelj klasične muzike. U spomen-sobi Muzeja u Bačkoj Palanci biće izložen i klavir koji je bio poklonjen muzeju. Ovaj muzički instrument dodatno osvetljava njegovu ličnost i ljubav prema umetnosti.
Andrićeva disertacija, koja je objavljena 1982. godine, takođe će biti deo postavke u muzeju. U njoj se istražuje razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vlasti, a njen značaj je neprocenjiv za razumevanje kulturne i istorijske pozadine ovog regiona. Veruje se da će izložba o prof. dr Šereru privući mnoge posetioce, posebno one koji poštuju Andrićevo delo i žele da saznaju više o njegovoj povezanosti sa Šererom.
Uspesi prof. dr Šerera i njegovo nasleđe neće biti zaboravljeni. Njegova priča o prevazilaženju životnih prepreka, očuvanju ljudskosti i dostojanstva, kao i ljubavi prema zavičaju, služiće kao inspiracija budućim generacijama. Sa prikupljanjem građe iz različitih etapa njegovog života, Muzej u Bačkoj Palanci postaje mesto gde će se čuvati sećanje na ovog velikog čoveka i njegov doprinos srpskoj kulturi i jeziku.
