Pre više od pola veka, Dobri Stojanović, istaknuti srpski umetnik, izneo je misao o univerzalnom značaju crteža, koji izvorno proističe iz ljudske prirode. Njegov crtački opus, koji obuhvata period od 1986. do 2025. godine, trenutno je izložen u Modernoj galeriji Valjevo. Na ovoj postavci se nalazi 34 samostalna dela, kao i pet blokova intimnih beleški koje je umetnik stvorio tokom svojih boravaka u Briselu, Madridu, Barseloni, Kordobi i Grandi.
Stojanović smatra da je crtež najčistije uzbuđenje i prvobitni doživljaj stvaraoca. On veruje da je kroz crtež umetnik najbliži svojoj izvornoj misli, beležeći svoje najiskrenije reakcije. U tekstu kataloga retrospektive, istoričarka umetnosti Bojana Miljković naglašava da Stojanovićevo stvaralaštvo pripada modernizmu, kao i tradiciji figuracije, koja prethodi apstrakciji. Stojanović se protivi ideji rušenja starog slikarstva, verujući da treba ostati autentičan i biti svoj.
Crteži i slike Dobrija Stojanovića odražavaju snove i nadrealne prizore. On opisuje svoj rad kao ekspresionizovanu postnadrealističku figuralnu fantastiku, gde se susreću elementi čežnje, sastanaka i rastanaka. Njegova umetnost nosi mističnost i zahteva dublje razumevanje, a kompozicije su prožete fizičkom deformacijom figura i simboličkim elementima.
Umetnik takođe ističe važnost prirode kao inspiracije, ali naglašava da slikar ne treba da je doslovno kopira. Umesto toga, treba da koristi prirodu kao sredstvo za izražavanje svojih osećanja. Prema njegovim rečima, slikar treba da bude gospodar svojih osećanja i da ih izražava na logičan način.
Umetnički kritičar Sreto Bošnjak primetio je jedinstvenost Stojanovićevog crtačkog umeća, naglašavajući da njegovi crteži ne zahtevaju mnogo objašnjenja. Oblik u njegovim radovima nosi vlastiti poetski zvuk i logičku celovitost, čak i kada se nalazi u interakciji sa drugim oblicima u kompoziciji. Bošnjak sugeriše da bi bilo zanimljivo sastaviti rečnik oblikâ Stojanovićeve umetnosti, koji bi otkrio da su to reči preuzete iz prirode, ali sa bitnim odstupanjem od njihove prvobitne funkcije.
Za Stojanovića, crtež je beskrajan proces. On ga vidi kao simbol plastične ideje, pozivajući na razmišljanje o umetnosti i svetu. Umetnik veruje da crtež nije samo priprema za sliku, već završeno delo koje zahteva veliku posvećenost i trud.
Čovek, prema Stojanoviću, ostaje centralna figura njegovog stvaralaštva. On ga vidi kao glavni stub postojanja, dok se sve ostalo nadovezuje na njega. Ovaj umetnik, rođen u Kalini kod Vlasotinaca, završio je beogradsku Akademiju likovnih umetnosti i usavršavao se u Belgiji i Španiji, gde je samostalno izlagao 39 puta. Njegovo ime se našlo i u Enciklopediji Britanika 2005. godine.
Osnivač Moderne galerije Valjevo, akademik Ljuba Popović, govorio je o Stojanovićevim delima kao o onima koja su bliska Mediali. Umetnik je zahvalan direktorki Mariji Đurić i istoričarki umetnosti Jeleni Matić na realizaciji ove izložbe, koja je dugo čekala na svoje ostvarenje.
U zaključku, Dobri Stojanović je umetnik koji kroz svoje crteže i slike istražuje duboke ljudske emocije i prirodu. Njegova umetnost se ne može svesti na jednostavne kategorije, već zahteva dublje razumevanje i interpretaciju. On je posvećen svojoj umetnosti i neprestano teži da bude autentičan, ostavljajući snažan trag u srpskoj i svetskoj umetničkoj sceni.
