SITNE bele tačkice u mesu većina ignoriše, verujući da će upravo ta „masnoća“ dati sočnost jelu. Međutim, mesari upozoravaju da ti tragovi često nisu kvalitetna masnoća, već samleveni ostaci žila, hrskavice i vezivnog tkiva. Ovi jeftiniji delovi se dodaju kako bi se povećala masa proizvoda i smanjili troškovi proizvodnje. Drugim rečima, deo onoga što plaćate nije pravo meso.
Problem sa mesom ne završava ovde. Kako bi mleveno meso izgledalo sveže, crveno i „teško“, neki proizvođači dodaju vodu pomešanu sa solju i fosfatima. Ova kombinacija deluje poput sunđera, zadržavajući vlagu dok je meso sirovo. Rezultat toga je da kupci zapravo kupuju vodu po ceni mesa. Uz to, neki proizvođači koriste aditive i konzervanse koji održavaju jarko crvenu boju čak i kada meso više nije sveže. Prirodno, meso vremenom prelazi u sivkastu ili smećkastu nijansu, ali hemikalije mogu usporiti taj proces i zavarati kupce.
Jedan znak posebno otkriva problem. Ako u pakovanju primetite bele kristale ili tragove koji podsećaju na led, to može značiti da je meso već bilo zamrzavano pa odmrzavano. Takav proizvod gubi kvalitet i nutritivnu vrednost. Pravi test dolazi tek kada meso stavite na tiganj. Umesto da se peče, ono počinje da ispušta veliku količinu vode i bukvalno se kuva. Zapremina se naglo smanjuje, često i na polovinu, a na površini se pojavljuje bela pena – jasan znak prisustva aditiva i fosfata. Na kraju ostaje suvo, žilavo i bezukusno meso.
Osim što je problematično po kvalitet, mleveno meso nosi i zdravstveni rizik. Zbog velike površine koja je izložena vazduhu, posebno je osetljivo na razvoj bakterija. Ako je meso staro, loše skladišteno ili više puta zamrzavano, rizik od zaraze značajno raste. Dodatni problem je industrijski uzgoj, gde se životinje često hrane neprirodnom hranom, što može podstaći razvoj bakterija otpornih na antibiotike.
Da biste prepoznali kvalitetno meso, postoji nekoliko jednostavnih pravila. Sveže goveđe meso treba da bude jarko crvene boje, dok svinjsko meso treba da bude svetloružičasto. Izbegavajte meso sa sivim ili tamnim mrljama. Miris mesa treba da bude blag i neutralan; ako osetite kiselkast ili neprijatan miris, to je znak da meso nije sveže. Ako kupujete meso na pultu, možete uraditi i test prstom: sveže meso je elastično i brzo se vraća u prvobitni oblik. Ako ostaje udubljeno ili je lepljivo, bolje ga izbegnite.
Na prvi pogled, jeftino mleveno meso može delovati kao dobra ušteda. Međutim, u praksi često znači da plaćate nešto što nije kvalitetno i što može biti potencijalno rizično. Važi jednostavno pravilo: ako cena deluje predobro da bi bila istinita, velika je šansa da zaista nešto nije u redu.
Kupovina mesa je važna i često zanemarena stavka u potrošačkom ponašanju. Mnogi ljudi ne obrate pažnju na kvalitet mesa koje kupuju, fokusirajući se isključivo na cenu. Ipak, kako bi zaštitili svoje zdravlje i osigurali kvalitetnu ishranu, potrošači bi trebalo da budu svesni ovih informacija i da preispitaju svoje navike kupovine.
U današnjem svetu, kada je dostupnost hrane ogromna, važno je biti informisan i znati šta kupujemo. Meso može biti osnova zdrave ishrane ukoliko se pravilno bira i priprema. Stoga, sledeći put kada budete kupovali meso, obratite pažnju na ove savete i budite svesni šta zapravo stavljate na svoj tanjir.
