U Novom Sadu se trenutno odvija izgradnja dva značajna mosta, od kojih je jedan deo brze saobraćajnice „Fruškogorski koridor“, koji će povezivati Bačku stranu sa Petrovaradinom, dok se drugi most gradi u okviru Bulevara Evrope i povezuje novosadsku obalu sa Sremskom Kamenicom. Očekuje se da će krakovi petog mosta, čija dužina iznosi 1,7 kilometara, a širina 28 metara, biti spojeni u aprilu, a završetak i puštanje u saobraćaj planirano je za drugu polovinu godine.
Na trasi buduće saobraćajnice, vozila će se sa južne strane mosta kretati prema nadvožnjaku preko brze pruge i državnog puta, prolazeći dalje od crkve u Tekijama kroz tunel prema Iriškom vencu. Prema informacijama Koridora Srbije, most se sastoji od severne prilazne konstrukcije duge 668,62 metra, glavne mostovske konstrukcije od 505,75 metara i južne prilazne konstrukcije duge 488,62 metra.
Severna prilazna konstrukcija obuhvata četiri dilatacione celine, uključujući one koje prelaze severni odbrambeni nasip, dok se južna konstrukcija sastoji od tri takve celine. Most preko Dunava je ključna tačka projekta Fruškogorskog koridora, uz tunel „Iriški venac“ dugačak 3,5 kilometara. Ovaj most će biti dug 1,7 kilometara i širok 28 metara, dok su biciklističke staze širine dva metra planirane duž cele njegove dužine. Kineska kompanija CRBC je zadužena za izvođenje radova na ovom koridoru.
Osim mosta u okviru Fruškogorskog koridora, gradi se još jedan most koji povezuje novosadsku obalu sa Sremskom Kamenicom, a ovaj drumsko-biciklistički most će biti ključna veza između grada i auto-puteva ka Rumi, Šapcu i Loznici. Trasa mosta prelazi preko Dunava kod Šodroša i završava se na obilaznici u Sremskoj Kamenici. Prema izjavama iz „Dnevnika“, radovi na ovom mostu napreduju, temelji i stubovi su završeni, a segmenti konstrukcije se već spajaju iznad reke, što ukazuje na to da projekat ulazi u završnu fazu.
Ukupna dužina mosta, zajedno sa prilaznim vijaduktom, biće oko 2,6 kilometara, dok će glavna konstrukcija iznad reke biti duga 880 metara i široka 29,4 metra, sa četiri kolovozne trake (po dve u oba smera) i obostrane pešačke i biciklističke staze. Projektovana brzina na ovom mostu biće 80 kilometara na sat, a most će biti namenjen pretežno putničkom i lakom saobraćaju, dok će teretni tranzit biti usmeren na Fruškogorski koridor.
Glavni deo konstrukcije izrađen je od armiranog betona uz čelične kablove, što je karakteristika savremenih visećih mostova. Nakon NATO bombardovanja u aprilu 1999. godine, Novi Sad je ostao bez sva tri mosta, pa su nova rešenja došla tek nakon vremena koje je bilo potrebno za izgradnju Žeželjevog mosta, Mosta slobode i Varadinskog mosta. Očekivanja građana su velika, a završetak ovih infrastrukturnih projekata će značajno poboljšati saobraćajnu povezanost u ovom delu Srbije.
