Vodeći ekonomista za Zapadni Balkan u Svetskoj banci Ričard Rekord je danas u Beogradu predstavio Redovni ekonomski izveštaj za region, u kojem se najavljuju nove prognoze privrednog rasta Srbije. Prema izveštaju, procenjeni rast za ovu godinu je smanjen sa 3,0 na 2,7 odsto, a za 2027. godinu sa 3,1 na 3,0 odsto. Ovaj pad je rezultat globalne ekonomske neizvesnosti i posledica konflikta na Bliskom istoku.
Stručnjaci Svetske banke naglašavaju da je napredak Srbije na polju makroekonomije očigledan, te se očekuje da će privredni rast u 2028. godini dostići 4,0 odsto. Takođe, inflacija bi do kraja godine mogla doseći oko šest odsto, ali bi se od naredne godine trebala stabilizovati unutar granica cilja Narodne banke Srbije.
Rekord je ukazao na to da trenutna situacija na tržištu energenata može dodatno uticati na inflaciju, ali i napomenuo da bi se prognoze mogle promeniti u slučaju da međunarodna tržišta postanu otpornija na šokove sa Bliskog istoka. Očekuje se da će kombinovani privredni rast zemalja Zapadnog Balkana u 2026. godini iznositi 2,8 odsto, što je ispod prethodnih prognoza.
Privredni rast Zapadnog Balkana se usporava zbog efekata konflikta na Bliskom istoku, visoke inflacije i pojačane neizvesnosti. Viši makroekonomista za Srbiju, Lazar Šestović, istakao je da se očekuje rast od 2,7 odsto u 2026. godini, uz naglasak na niže privatne investicije i negativan doprinos neto izvoza. Rizici su pojačani, a situacija na međunarodnom tržištu utiče na eksternu tražnju i cene energenata.
Izveštaj takođe beleži da su političke nestabilnosti, poput ostavke premijera i sporog formiranja vlade, doprinele sporijem rastu u 2025. godini, uz pad neto priliva stranih direktnih investicija. Privatna potrošnja, međutim, ostaje otporna zahvaljujući rastu plata i potrošačkih zajmova, dok je stopa nezaposlenosti stabilizovana na 8,7 odsto, uz visoku stopu nezaposlenosti među mladima.
U vezi sa platama, Šestović je naglasio da su one u javnom sektoru nominalno više nego u privatnom, a postoji i značajno raslojavanje između visoko i nisko plaćenih radnika. Penzije su takođe povećane, ali se naglašava da to ne predstavlja značajan fiskalni rashod.
Svetska banka očekuje da će Srbija nastaviti da smanjuje javni dug u odnosu na BDP, a kurs dinara ostati stabilan. Šestović je izneo i svoja očekivanja u vezi sa kreditnim rejtingom Srbije, napominjući da ne očekuje velike promene.
Stručnjaci SB naglašavaju potrebu za strukturnim reformama kako bi Srbija postigla tržišnu privredu i ubrzala ekonomski rast, dok se ističe značaj privlačenja domaćih privatnih investicija. Inflacija će ostati povišena tokom 2026. godine, ali se očekuje da će fiskalna politika ostati pod kontrolom. U izveštaju se takođe ukazuje na demografske izazove regiona, kao i potrebu za većim uključivanjem radne snage, posebno žena, u ekonomske aktivnosti, što bi moglo doprineti bržem rastu.
