Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Vladan Petrov, nedavno je izneo svoje mišljenje o trenutnoj situaciji u dijalogu između Vlade i univerziteta. On je izjavio da bi bilo ohrabrujuće ukoliko su se strane približile u svojim stavovima, ali je istovremeno izrazio skeptičnost prema rezultatima tih razgovora. Petrov je naglasio da nema poverenja u rektora beogradskog univerziteta, Vladana Đokića, što dodatno potkrepljuje njegovu zabrinutost.
Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Dema Beriša, izjavio je da su se stavovi Vlade i univerziteta pomerili bliže jedni drugima, što je Petrov ocenjeno kao dobra vest, ukoliko se ispostavi kao tačno. On je, međutim, izrazio želju da vidi konkretne dokaze o napretku u tim razgovorima. Petrov smatra da je rektor Đokić daleko odstupio od osnovnih akademskih principa i da bi kao univerzitetski čovek trebao biti otvoreniji za dijalog i komunikaciju s medijima.
U prethodnom periodu, dijalog je, prema Petrovim rečima, započeo „dosta kilavo“. On se osvrnuo na to da je rektor Đokić napustio prve pokušaje razgovora, što je dodatno potvrdilo njegovu sumnju u uspešnost tih dijaloga. Petrov je ukazao na to da nije dobro što je Bojan Milisavljević, dekan Pravnog fakulteta, podneo ostavku istog dana kada su studenti održali sastanke političke prirode. Ova situacija je dovela do sumnje da je Milisavljević možda bio povezan s tim sastankom.
On je takođe istakao da bi bilo korisno da dekan objasni razloge svoje ostavke, naglašavajući da bi voleo da veruje da je ostavku podneo iz osećaja odgovornosti zbog nedovoljnog angažovanja u prethodnom periodu. U vezi sa situacijom na fakultetima, Petrov je ukazao da su pored rektora, krivci i dekani, jer oni imaju direktnu kontrolu nad radom fakulteta. On smatra da Đokić ne uspeva da uspostavi pravu kontrolu nad dekanima, što može dovesti do situacija u kojima dekani ignorišu dogovore sa rektorom.
Petrov je naglasio potrebu za većom kontrolom države nad univerzitetima, kako bi se izbegle situacije u kojima dekani ili određene grupe dekana, koji imaju svoje političke ciljeve, ne poštuju postignute dogovore. On je ukazao na to da, ukoliko studenti na plenumima izglasaju zahtev za vanredne parlamentarne izbore, to može biti potez u suprotnom smeru od radikalizacije.
Osim toga, Petrov se osvrnuo na vest o ostavkama uprave Medicinskog fakulteta, rekavši da, prema njegovim informacijama, ta vest nije tačna. Takođe je komentarisao incident u Novom Sadu, kada je napadnut dekan Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje, Patrik Drida. Petrov je naglasio da je to situacija u kojoj policija može intervenisati u zgradu fakulteta bez saglasnosti dekana.
Sve u svemu, Petrovova analiza trenutne situacije na univerzitetima u Srbiji ukazuje na kompleksnost dijaloga između akademske zajednice i vlasti, kao i na potrebu za većim poverenjem i otvorenim razgovorima. Njegovo stajalište naglašava značaj transparentnosti i odgovornosti u radu univerziteta, kao i potrebu za jačim institucionalnim okvirima koji bi omogućili efikasniji rad i bolje odnose između različitih strana. U tom smislu, jasno je da će budućnost dijaloga zavisiti od sposobnosti svih uključenih strana da prevaziđu trenutne razlike i izgrade konstruktivan odnos koji će biti od koristi za celokupnu akademsku zajednicu.
