Analiza skoro 9.000 gradova pokazala je značajne razlike u koristi od drveća, pri čemu bogatiji gradovi uživaju veće prednosti nego siromašniji. Berlin se ističe kao primer, gde zeleni pokrivač značajno smanjuje toplotu, a gradske vlasti planiraju dodatno ozelenjavanje i sadnju više stabala.
Savremeni gradovi, sa asfaltom, ciglom i betonom, idealni su upijači toplote. To dovodi do fenomena poznatog kao efekat urbanog toplotnog ostrva, gde su gradovi topliji od okolnih prirodnih i ruralnih područja. Ovaj efekat je posebno izražen u Beogradu, naročito u širem centru i delovima Novog Beograda. Sadnja drveća može pomoći u ublažavanju ovog zagrevanja.
Nova naučna studija obuhvatila je 8.919 gradova i 3,6 milijardi ljudi širom sveta, istražujući koliko drveće može da pomogne u smanjenju efekta toplotnog ostrva. Rezultati pokazuju da drveće može prepoloviti efekat toplotnog ostrva. U odsustvu drveća, prosečna temperatura u gradovima bi se povećala za 0,31 °C, dok drveće smanjuje ovaj doprinos na 0,15 °C.
Iako su ovo globalni proseci, istraživanje je otkrilo da se efekat drveća ne manifestuje jednako u svim gradovima. U analizi su gradovi podeljeni u manje segmente kako bi se precizno procenila lokalna temperatura. Na primer, drveće u njujorškom Centralnom parku ne može da rashladi udaljene kvartove. Istraživači su koristili podatke sa lokalnih meteoroloških stanica, satelitske snimke i napredne kompjuterske modele da bi dobili jasniju sliku o uticaju drveća.
Oko 185 miliona stanovnika iz tridesetak velikih gradova oseća hlađenje od najmanje 0,3 °C, ali siromašniji urbani centri, kojima je to olakšanje najpotrebnije, beleže skromnije rezultate zbog manjka drveća. U 20 gradova sa najmanje tri miliona ljudi, efekat drveća na toplotno ostrvo je manji od 0,05 °C. U četiri grada – Dakaru, Džedi, Kuvajtu i Amanu – drveća je toliko malo da više od 15 miliona stanovnika ne dobija nikakvo hlađenje.
S druge strane, neki gradovi pokazuju značajniji efekat. U bogatim zemljama skoro 40% gradova uživa u hlađenju višem od globalnog proseka, dok u siromašnim državama taj procenat iznosi manje od 9%. Robert Makdonald iz ekološke organizacije The Nature Conservancy istakao je da postoji velika nejednakost u pokrivenosti drvećem, posebno u zemljama u razvoju.
Berlin prednjači u koristi od drveća, sa impresivnih 45,72% pokrivenosti krošnjama drveća. To je rezultat stotina hiljada uličnih stabala i prostranih gradskih šuma koje su postale ključna infrastruktura. U narednim godinama, Berlin planira da poveća broj stabala na milion do 2040. godine, čime će se dodatno povećati zeleni pokrivač.
Iako sadnja drveća može smanjiti buduće zagrevanje gradova za maksimalno 20%, stručnjaci upozoravaju da drveće samo po sebi neće rešiti problem klimatskih promena. Robert Makdonald naglašava da će klimatski scenariji i dalje pred nas postavljati izazove, i da je potrebno više od sadnje drveća kako bi se uhvatile u koštac sa klimatskim promenama. Džonatan Overpek, dekan za životnu sredinu na Univerzitetu u Mičigenu, slaže se da prelazak na obnovljive izvore energije predstavlja ključ za usporavanje klimatskih promena.
Na kraju, drveće ne samo da smanjuje toplotu, već ima i brojne druge koristi, uključujući prečišćavanje vazduha, smanjenje ugljen-dioksida i poboljšanje kvaliteta života. Beograd, kao grad sa niskom pošumljenošću u poređenju sa drugim evropskim prestonicama, ima još mnogo toga da nauči o značaju zelenih površina.
