Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je u Atini da Srbija radi na pozicioniranju kao regionalni centar za prenos gasa i električne energije, s planom da uloži 1,2 milijarde evra u gasne interkonekcije sa Rumunijom i Severnom Makedonijom. Ova investicija obuhvata i jačanje unutrašnje gasne infrastrukture, što je od ključnog značaja za energetsku sigurnost zemlje i regiona.
Tokom ministarskog panela „Ispunjavanje ciljeva do 2030 – Obaveze liderstva za energetsku tranziciju“ u okviru Samita o energetskoj tranziciji, Đedović Handanović je ukazala na važnost interkonekcija za postizanje maksimalne koristi, ne samo za unutrašnje potrebe Srbije, već i iz geopolitičkog ugla. Srbija je već transponovala regulative EU u vezi sa spajanjem tržišta električne energije, što joj daje prednost u regionu.
Grčka, kao obalska zemlja, ima svoj interes u ovim projektima, jer energenti lakše dolaze do nje nego do centralne Evrope. Srbija, kao centralna zemlja Balkanskog poluostrva, ima ključnu energetsku infrastrukturu koja poboljšava njenu geopolitičku poziciju. Investicije će omogućiti Srbiji da postigne tranzitni kapacitet od 20 do 25 milijardi kubnih metara gasa godišnje, što će poboljšati sigurnost snabdevanja ne samo Srbije, već i jugoistočne Evrope.
Ministarka je naglasila da Srbija planira izgradnju novih gasovoda i jačanje postojećih, koji su stari 30 do 40 godina. Ove interkonekcije će omogućiti bolju distribuciju gasa kroz Srbiju, od Niša do Horgoša, i sa istoka zemlje do Pančeva. Takođe, Srbija će raditi na povećanju kapaciteta prenosa električne energije i izgradnji novih interkonekcija sa zemljama EU i balkanskog regiona.
Jedan od važnih projekata je Transbalkanski koridor, koji povezuje Rumuniju, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru. U toku su radovi na novom koridoru koji ide od Obrenovca do Bajine Bašte, kao i planovi za gradnju Panonskog koridora ka Mađarskoj. Srbija je već ostvarila saradnju sa Rumunijom na jačanju kapaciteta za prenos električne energije, što će dodatno povećati sigurnost snabdevanja.
Đedović Handanović je istakla da se tržište mora brže povezivati sa EU, kako bi se smanjile cene struje u jugoistočnoj Evropi, koje su prošle godine bile znatno više nego u Zapadnoj Evropi. Srbija je prva u regionu koja je transponovala regulative EU, ali proces verifikacije traje predugo, što se negativno odražava na ekonomiju regiona.
Ministarka je takođe ukazala na uvođenje takse na emisije ugljenika od strane EU, koja je smanjila razmenu električne energije između Srbije i EU. Ona smatra da prvo treba spojiti tržišta, a tek potom uvesti karbon taksu, kako bi se izbegle negativne posledice po ekonomiju i energetski sektor.
Srbija ima jasne planove za investicije u energetsku infrastrukturu, s ciljem da poveća kapacitet prirodnog gasa na četiri milijarde kubika do 2030. i 2035. godine. Đedović Handanović je naglasila potrebu za bržim i odgovornijim radom energetskih preduzeća, s obzirom na to da je 2024. godina bila rekordna po investicijama u energetiku.
Ministarka je najavila da će Srbija učestvovati na samitu ministara energetike regiona u Atini, gde će se raspravljati o regionalnom povezivanju, jačanju infrastrukture i zajedničkim projektima za postizanje veće energetske bezbednosti. Cilj Srbije je da se poveže sa Severnom Makedonijom i da se osposobi Južni gasni koridor, kako bi se obezbedili novi izvori gasa.
Srbija takođe planira izgradnju gasovoda do Rumunije, čija će deonica biti duga 12 kilometara, a projekat napreduje brzo. Na samitu, Đedović Handanović će razgovarati o strategijama za jačanje energetske bezbednosti i regionalne saradnje, osiguravajući da Srbija ostane ključni igrač u energetskom sektoru Balkana.
