Sjedinjene Američke Države i Kina su se dogovorile da Ormuski moreuz ne sme biti militarizovan niti predmet sistema naplate prolaza, izjavio je američki državni sekretar Marko Rubio nakon sastanka predsednika SAD i Kine, Donalda Trampa i Si Đinpinga u Pekingu. Ova izjava dolazi u trenutku kada su odnosi između dve zemlje veoma napeti, a Ormuski moreuz je jedan od najvažnijih morskih puteva za transport nafte i drugih energenata.
Rubio je naglasio da kineska strana deli stav SAD-a o neodržavanju militarizacije ovog strateškog moreuza, što je od suštinskog značaja za globalnu stabilnost i tržište energenata. Tokom razgovora, Tramp i Si su se takođe dotakli pitanja Irana, gde su se složili oko toga da je potrebno sprečiti razvoj nuklearnog oružja u toj zemlji. Iako je Kina ponovila svoje protivljenje nuklearnom programu Teherana, Rubio je istakao da Vašington ne traži pomoć Pekinga u vezi sa ovim pitanjem, što ukazuje na samostalniji pristup SAD-a u rešavanju krize.
Prema Rubiju, destabilizacija Ormuskog moreuza mogla bi imati ozbiljne posledice po globalno tržište nafte i cene energenata. On je istakao da, iako Američka ekonomija može da se nosi sa promenama cena nafte, druge zemlje bi mogle trpeti veće posledice. To implicira da je globalna saradnja ključna za stabilnost energenata, a ne samo unilateralni pristupi.
U razgovorima su takođe razmatrana pitanja vezana za Tajvan, koji ostaje jedno od najosetljivijih tema u odnosima između SAD i Kine. Rubio je potvrdio da američka politika prema Tajvanu ostaje nepromenjena, što sugeriše kontinuitet u pristupu SAD-a prema ovom pitanju kroz različite administracije. U vezi sa najavljenim paketom naoružanja za Tajvan vrednim 11 milijardi dolara, Rubio je rekao da ova tema nije bila centralna u razgovorima između Trampa i Sija.
Tokom sastanka, Tramp je takođe pokrenuo pitanje Džimija Laja, prodemokratskog izdavača iz Hongkonga, koji je osuđen na 20 godina zatvora prema zakonima o nacionalnoj bezbednosti u Kini. Ovaj slučaj je postao simbol suzbijanja slobode govora i ljudskih prava u Hongkongu, a Rubio je ukazao na to da se nadaju pozitivnom ishodu za Laja. Kineske vlasti su ga opisale kao „mozga“ prodemokratskih protesta koji su 2019. godine potresli Hongkong, što dodatno naglašava važnost slobode govora u kontekstu međunarodnih odnosa.
Rubio je, međutim, izbegao da direktno odgovori na pitanje da li bi Lai mogao otići u SAD ukoliko ga Kinezi puste na slobodu, ali je naglasio da bi SAD bile otvorene za bilo koji aranžman koji bi mu omogućio slobodu. Ova izjava ukazuje na to da Sjedinjene Američke Države nastavljaju da prate ljudska prava u Kini i da su spremne da se bore za slobodu pojedinaca koji se suočavaju sa represijom.
Očekuje se da će ovi razgovori i dalje oblikovati odnose između SAD-a i Kine, posebno u kontekstu globalne ekonomije, bezbednosti i ljudskih prava. Ormuski moreuz kao ključna tačka u snabdevanju energentima, kao i pitanja kao što su Tajvan i ljudska prava, ostaju na vrhu agende između dve velike sile.
U zaključku, sastanak između Trampa i Sija u Pekingu je bio značajan korak ka razumevanju i saradnji u ključnim pitanjima globalne bezbednosti i ekonomije. Izjave Marka Rubia ukazuju na to da SAD i Kina prepoznaju potrebu za dijalogom i zajedničkim pristupom u rešavanju globalnih izazova, ali i da su i dalje prisutne tenzije koje će zahtevati pažljivo upravljanje.
