Džefri D. Saks, američki ekonomista i poznati javni intelektualac, izneo je stav da Srbija ne bi trebala da žuri sa pristupanjem Evropskoj uniji. On je ukazao na to da ni sama Evropska unija ne pokazuje spremnost za brzo članstvo Srbije. U intervjuu za „Politiku“, Saks je naveo da bi Beograd, zajedno sa drugim zemljama koje dele slične stavove, mogao da pomogne da se Evropa udalji od trenutnog talasa rusofobije. Umesto toga, on predlaže povratak ideji inkluzivne evropske bezbednosti, koja se zasniva na Helsinškom završnom aktu i obnovljenom i reformisanom Oebsu (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju).
Saks je istakao da je Srbija u pravu što nastoji da vodi spoljnu politiku koja održava veze sa Evropom, Rusijom i Kinom, bez potrebe da bira stranu. On smatra da bi i Evropska unija trebala da održava odnose sa ovim zemljama, umesto da ih posmatra kao neprijatelje. Prema njegovim rečima, trenutna rusofobija u Evropi je „apsurdna, tragična i potencijalno samoubilačka“. Saks naglašava da bi, u idealnim uslovima, Srbija trebala da bude deo jedne mudre i racionalne Evrope, ali smatra da se Evropa trenutno ne ponaša razumno.
Saks dalje objašnjava kako je geopolitička scena sveta u stalnoj promeni. Uspon i pad velikih sila u istoriji su uvek pratili geografija, tehnologija i trgovina. On podseća da su u prethodna dva veka ključna mesta za razvoj tehnologija bila na severnom Atlantiku, a sada se to ponovo premešta ka Evroaziji i pacifičkom prostoru. Ovo ukazuje na promene u globalnoj moći i uticaju koje se dešavaju, a koje će oblikovati budućnost međunarodnih odnosa.
Saksov pristup sugeriše da Srbija može igrati značajnu ulogu u ovom novom geopolitičkom okruženju. Umesto da se priključi trenutnim tenzijama i sukobima, Srbija može zauzeti poziciju posrednika i graditelja mostova između različitih svetskih sila. To bi moglo doprineti stabilnosti u regionu i pomoći u smanjenju napetosti između Evrope i Rusije.
Takođe, Saks ističe važnost dijaloga i saradnje u savremenom svetu, naglašavajući da je suština globalne bezbednosti u razumevanju i zajedničkom radu. On veruje da su međunarodni odnosi kompleksni i da je potrebno izbeći jednostavne podele na prijatelje i neprijatelje. Ovaj pristup bi mogao pomoći ne samo Srbiji, već i čitavoj Evropi da se suoči sa izazovima savremenog doba.
U svetlu ovih komentara, važno je napomenuti da Srbija već ima razvijene odnose sa različitim globalnim akterima, uključujući Rusiju i Kinu, što joj daje određenu prednost u vođenju nezavisne spoljno-političke strategije. Ova strategija može doprineti jačanju njene pozicije na međunarodnoj sceni i omogućiti joj da igra aktivniju ulogu u regionalnim i globalnim pitanjima.
S obzirom na kompleksnost trenutnih međunarodnih odnosa i geopolitičkih promena, Srbija bi trebala pažljivo razmotriti svoje korake ka Evropskoj uniji. Brzo članstvo možda nije realno, a fokusiranje na održavanje dobrih odnosa sa različitim globalnim silama može biti dugoročno korisnije. Saksov savet o potrebi za mudrom i racionalnom Evropom, koja bi se otvorila za dijalog sa svim akterima, može poslužiti kao vodič za buduće delovanje Srbije na međunarodnoj sceni.
U zaključku, Srbija se nalazi na raskrsnici između različitih geopolitičkih uticaja i mora doneti mudre odluke koje će oblikovati njenu budućnost. Umesto da žuri ka EU, možda bi bilo bolje da se fokusira na izgradnju stabilnih i konstruktivnih odnosa sa svim stranama, što bi moglo doneti više koristi dugoročno. Saksova analiza pruža vredne uvide u kompleksnost savremenih međunarodnih odnosa i ukazuje na potencijal Srbije da igra značajnu ulogu u oblikovanju budućnosti Evrope.
