Umetnica Julija Dašić spaja nadrealizam i mitologiju, oslanjajući se na svoje srpsko, grčko i francusko poreklo. Njena dela nas uvode u fantastični svet predanja, gde se prepliću različite kulture, stvarajući bogatstvo inspiracije. Julija ističe da je umetnički izraz prisutan u njenom životu od malih nogu, i da se trudila da pronađe zajednički jezik za uticaje svih tih kultura.
U njenom radu, teško je razlučiti šta je grčko, šta francusko, a šta srpsko. Umetnica smatra da sve to zajedno doprinosi stvaranju neizmernog bogatstva. Grčka mitologija je posebno značajna, jer je ona nepresušan izvor inspiracije za umetnike. Grci i dalje žive svoju mitologiju, verujući da je čovek jednako komplikovan kao i mitovi, sposobni za najbolje i najgore.
Osim grčke mitologije, Julija se oslanja i na srpska drevna predanja. Ove priče su je impresionirale od malih nogu, a često se bave neobičnim i zastrašujućim legendama koje nisu samo za decu. Na poseban način, srpska reč „vampir“ predstavlja deo njenog identiteta, a ona uživa u razgovorima o tome sa ljudima u Francuskoj. Ljubav prema horor filmovima takođe je prisutna u njenom radu, što se može smatrati delom njenog umetničkog DNK.
Julijin rad je pod uticajem srednjovekovne umetnosti, naročito ilustracija u religioznim tekstovima koje su obeležene fantastičnim bićima. Ova tradicija se prepliće sa francuskim nadrealizmom, koji je uticao na mnoge umetnike širom sveta, uključujući i Juliju. U njenim slikama, često se pojavljuju hidre i pipci, koji predstavljaju izazove s kojima se suočava. Ove slike, kao što su „Dvanaest Herkulovih zadataka“, pružaju duboku interpretaciju ljudskih borbi.
Na slici „Plava ptica“ inspirisanoj nadrealistom Maksom Ernstom, Julija istražuje dijalog između čoveka i prirode, naglašavajući važnost ekološke teme koja je danas veoma aktuelna. U drugoj slici, „Nausikaja“, umetnica se bavi problemom migracija kroz simboliku meduze koja vuče nesrećnike na dno. Ova slika je njen osvrt na trenutne migracione krize, a Julija izražava optimizam u vezi sa mogućim ishodom.
Rođena u Parizu, Julija je odrasla u porodici sa srpskim i grčkim korenima. Početkom osamdesetih godina, sa porodicom se preselila u Beograd, gde je završila Akademiju za primenjenu umetnost. Kasnije se vratila u Pariz kako bi nastavila usavršavanje, a nedavno se preselila u Le Man. Osim slikanja, Julija se bavi i naučnom ilustracijom, stvarajući radove za decu i omladinu.
Njen rad u ovoj oblasti uključuje ilustraciju knjiga, kao što je jedna o slepom crevu, koja je postala popularna zahvaljujući igri reči u francuskom jeziku. Julijine ilustracije pomažu deci da razumeju kompleksne teme kroz zabavne i vizuelne priče.
Julija Dašić je predstavljala Grčku na manifestaciji „Bele noći“ u Parizu 2018. godine, a 2021. je učestvovala u stvaranju animiranog filma na osnovu dela „Karneval životinja“ Kamija Sen-Sansa. Godine 2023. dobila je drugu nagradu na slikarskom bijenalu „Milena Pavlović Barili“ u Požarevcu, a prethodne godine učestvovala je na Bijenalu fantastike u Beogradu.
Julijina umetnost predstavlja spoj tradicije i savremenih tema, istražujući granice između stvarnosti i fantazije, kao i pitanja identiteta, migracija i ekologije. Njena dela pozivaju na razmišljanje i otkrivanje bogatstva koje se krije u mitovima i legendama, kao i u svakodnevnom životu.
