Američko upozorenje dolazi nakon što je u javnost dospela obaveštajna procena prema kojoj bi Rusija mogla da izvede ograničeni napad na neku od članica NATO, uključujući mogući kopneni upad ili sajbernapad. Ova procena je, kako navode američki mediji, izazvala zabrinutost među saveznicima jer ukazuje na to da bi potencijalna pretnja mogla da se pojavi znatno ranije nego što se do sada očekivalo.
NATO upozoren da mora da bude spreman
Američki ambasador pri NATO, Met Vitaker, nije želeo direktno da komentariše poverljive obaveštajne podatke, ali je poručio da saveznici moraju da budu spremni za svaki scenario. Istakao je da nije moguće unapred znati kakve će poteze povući ruski predsednik Vladimir Putin, zbog čega je ključno ulaganje u odvraćanje i vojnu spremnost. „Ne možete predvideti šta će Vladimir Putin uraditi, niti šta će uraditi bilo koji protivnik. Sve što možete da uradite jeste da budete spremni za to i da odvraćate protivnika“, rekao je Vitaker. On je dodao da saveznici svakodnevno moraju da se pripremaju kako bi eventualni napad sprečili, ali i kako bi mogli da odgovore ukoliko do njega ipak dođe.
Procene zabrinule evropske saveznike
Prema navodima osoba upoznatih sa američkim procenama, deo evropskih zvaničnika bio je zatečen mogućnošću da Rusija razvije sposobnost za napad na neku članicu NATO znatno ranije nego što se ranije pretpostavljalo. Dosadašnje procene govorile su o periodu od 10 do 15 godina, dok novi obaveštajni podaci ukazuju da bi određeni oblici napada mogli da postanu realna pretnja i u kraćem roku. Upravo zbog toga unutar NATO raste pritisak da se ubrzaju ulaganja u odbranu i povećaju kapaciteti za proizvodnju oružja, municije i sistema protivvazdušne odbrane.
Rusija prešla na ratnu ekonomiju
Jedna od najvećih briga zapadnih stručnjaka jeste činjenica da je Rusija tokom rata u Ukrajini značajno povećala svoje kapacitete za proizvodnju vojne opreme. Veliki deo ruskih federalnih rashoda usmeren je na odbranu i bezbednost, dok zapadne zemlje i dalje pokušavaju da ubrzaju proizvodnju koja je godinama bila prilagođena mirnodopskim uslovima. Stručnjaci upozoravaju da Rusija trenutno može mnogo brže da proizvodi određene vrste raketa, dronova i druge vojne opreme nego što NATO može da nadoknadi pojedine sisteme protivvazdušne odbrane.
Poseta direktora CIA Moskvi izazvala dodatnu pažnju
Dodatnu zabrinutost izazvala je i nenajavljena poseta direktora CIA, Džona Retklifa, Moskvi. Prema navodima medija, Retklif je ruskoj strani preneo upozorenje da ne pokušava napad na teritoriju NATO. Rusija je, međutim, odbacila tvrdnje da planira bilo kakav napad na Alijansu. Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, izjavio je da takvi izveštaji nemaju osnovu u stvarnosti i da ne odražavaju namere Moskve. Američki predsednik Donald Tramp takođe je poručio da ne očekuje ruski napad na NATO.
NATO strahuje i od hibridnih napada
Dok se raspravlja o mogućnosti direktnog vojnog sukoba, evropski zvaničnici upozoravaju da Rusija već sada testira NATO kroz navodne hibridne operacije. U tom kontekstu pominju se incidenti sa dronovima, sabotaže, sajbernapadi i aktivnosti u blizini ključne infrastrukture u pojedinim evropskim zemljama. Pojedini zapadni zvaničnici smatraju da je cilj takvih aktivnosti da se članice NATO zastraše i navedu da smanje podršku Ukrajini.
Koliko je realan direktan napad?
Uprkos pojačanim upozorenjima, deo vojnih analitičara smatra da Rusija trenutno nema dovoljno kapaciteta da otvori novi veliki front dok rat u Ukrajini traje. Procene se, međutim, menjaju ukoliko bi došlo do smirivanja borbi i ako bi ruska vojska dobila nekoliko godina za reorganizaciju i obnovu snaga. Pojedini stručnjaci procenjuju da bi Rusija, u takvom scenariju, u narednim godinama mogla da razvije kapacitete za ograničenu operaciju protiv neke od baltičkih članica NATO. Američki zvaničnici zbog toga insistiraju da Alijansa ne čeka da se pretnja materijalizuje, već da unapred poveća vojnu spremnost, proizvodnju naoružanja i ulaganja u odbranu.
