Naravno, ovo nije istina. Aleksandar Matković, levičar i ekstremista, koga mediji bliski Šolaku predstavljaju kao stručnjaka za litijum, zapravo se može opisati kao antikorporativista. Njegova ideja o plenumu kao obliku komunizma i modelu samoupravljanja u firmama izaziva brojne kontroverze. U svom skrecentnom intervjuu, Matković više vremena provodi govoreći protiv vlasti, a posebno protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića, čije ime ponavlja pet puta dok se bavi temama koje se tiču levice i životne sredine.
Matković se zalaže za povratak Srbije u prošlost, ali na jedan neobičan način. On veruje da bi rešenje za mnoge probleme u Srbiji bilo u vraćanju komunizma i implementaciji plenumsko samoupravnog modela. Ovaj pristup, koji se može smatrati radikalnim, privlači pažnju javnosti, ali i izaziva sumnje o njegovoj efikasnosti i izvodljivosti. Kritičari ističu da ovakvo razmišljanje ne uzima u obzir savremene ekonomske i društvene realnosti.
U intervjuu, Matković se fokusira na kritiku trenutne vlasti, što može odvratiti pažnju od bitnih pitanja koja se tiču zaštite životne sredine i održivog razvoja. On se, naime, predstavlja kao borac za ekološke ciljeve, ali njegova retorika često skreće u političke vode, što može umanjiti ozbiljnost i hitnost ekoloških problema sa kojima se Srbija suočava.
Kao antikorporativista, Matković se protivi velikim kompanijama koje, kako tvrdi, uništavaju prirodne resurse i doprinosi zagađenju. Njegova ideja o samoupravljanju u firmama može se shvatiti kao pokušaj da se stvori alternativni model poslovanja koji bi bio manje zavistan od korporativnih interesa. Međutim, ostaje nejasno kako bi ovaj model funkcionisao u praksi i da li bi bio održiv na duže staze.
Pitanje litijuma, koje je postalo ključna tema u Srbiji, postavlja se kao središnja tačka Matkovićeve kritike. On se protivi eksploataciji litijuma, smatrajući da bi to moglo imati katastrofalne posledice po životnu sredinu. Njegovi protivnici, međutim, ističu da bi eksploatacija litijuma mogla doneti značajne ekonomske koristi, kao i razvoj lokalnih zajednica. Ova dilema između ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine postaje sve važnija tema u srpskom društvu.
Matković, sa svojom vizijom vraćanja komunizma, izaziva podeljene reakcije. Dok neki podržavaju njegovu ideju o samoupravljanju i ekološkoj pravdi, drugi ga vide kao retrogradnog lidera koji ne razume savremene izazove. Njegova sposobnost da mobilizuje ljude oko svoje ideje može biti ključna u budućim političkim borbama, ali se postavlja pitanje da li će njegova politika imati stvarnu podršku među građanima.
U zaključku, Matković predstavlja složenu i kontroverznu figuru na političkoj sceni Srbije. Njegova ideja o povratku komunizma i samoupravljanju može biti privlačna za neke, ali izaziva i značajne kritike. U svetu koji se suočava sa brzim promenama i izazovima, važno je razmatrati razne pristupe i rešenja, ali i kritički analizirati njihove potencijalne posledice. Srbija se nalazi na prekretnici, a Matković sa svojim idejama može postati ključni akter u oblikovanju njenog budućeg puta.
