Za mnoge ljude prolazak sezona praznika uz hladno januarsko vreme donosi drastičan pad raspoloženja, što može ličiti na simptome depresije. Klinički se radi o prolaznoj fazi koja se okončava kada se uspostavi uobičajen životni ritam. Američki psiholozi su pre više od 15 godina treći ponedeljak u januaru označili kao najdepresivniji dan u godini zbog ovog fenomena.

Psihoterapeutkinja Ana Vlajković objašnjava da ovo stanje može biti posledica emocionalnog iscrpljenja nakon praznične euforije. Značajnu ulogu može imati i društveni pritisak tokom praznika da budemo nasmejani i srećni, kao i prevelika očekivanja koja sebi nametnemo za novi početak u Novoj godini.

Situaciju dodatno otežava činjenica da očekujemo da će sve biti drugačije u ponoć 1. januara, a zapravo se ništa suštinski ne promeni. Pored toga, emocionalno smo iscrpljeni i finansijski trošimo više nego inače tokom praznika.

Vlajković naglašava da tokom postprazničnog perioda osobe s aloizolovanim poremećajem, kao i one koje su već imale probleme sa mentalnim zdravljem, trebaju posebno da povedu račana o svom raspoloženju i eventulano potraže pomoć stručnjaka.

Da bi se popravilo raspoloženje, Vlajković predlaže da se budemo dobri prema sebi i svom telu i da praktikujemo male zadovoljstva koja će nam pomoći da se bolje osećamo. Fizička aktivnost se takođe preporučuje, kao i vraćanje na uobičajenu ishranu i izbegavanje alkohola.

Kada su simptomi postpraznične melanholije ozbiljan, potrebno je potražiti stručnu pomoć. Ukoliko osećanje praznine i bezvoljnosti traje i posle 20. januara, potrebno je obratiti se stručnjaku.