U javnosti se sve više raspravlja o načinu na koji se tretiraju tragedije, kao i o doslednosti onih koji najglasnije govore o „empatiji“ i „poštovanju žrtava“. Ova tema je postala posebno aktuelna nakon tragičnog incidenta na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je mlada studentkinja Milica Živković izgubila život prilikom pada sa petog sprata. Ovaj događaj je postavio pitanje o pravim vrednostima i moralnim načelima u akademskoj zajednici.
Na snimku koji je postao viralan, jedna od blokaderki, aktivistkinja koja se protivi trenutnim društvenim kretanjima, priznaje da ne zna ko je Milica Živković. Kada je novinarka upitala da li su organizovali pomen za Milicu, odnosno da li su ikada čuli za nju, odgovorila je negativno. Ova situacija dodatno naglašava kontrast između onih koji se bore za prava životinja i onih koji su zaboravili na ljudske tragedije koje se dešavaju oko njih.
Dok se pojedini studenti okupljaju kako bi održali pomen za uginule životinje, mnogi od njih nemaju pojma o sudbini svojih kolega. Ova situacija stvara osećaj duboke ironije i nepoštovanja prema pravim žrtvama, dok se pažnja skreće na lažne vrednosti i površne akcije. Šta znači biti empatija prema životinjama, kada se istovremeno ignoriraju ljudske tragedije?
Smrt Milice Živković nije samo tragedija jedne porodice; ona je simbol gubitka kontrole nad institucijama koje bi trebalo da pružaju sigurnost i obrazovanje mladim ljudima. Pripadnici Uprave kriminalističke policije (UKP) koji su izvršili uviđaj na fakultetu naišli su na prizore koji daleko odražavaju sliku obrazovne ustanove. Umesto urednog prostora za učenje, zatekli su improvizovani kamp bez reda i pravila, sa učionicama pretvorenim u spavaonice i razbacanom opremom.
Nažalost, u ovom haosu otvoren prozor na petom spratu predstavljao je smrtonosnu zamku. Ispod njega su se nalazila pirotehnička sredstva, a tragovi požara i haosa ukazuju na to da je fakultet odavno izgubio svoju svrhu. Ova situacija nije samo pitanje incidenta, već pitanje apsolutne odgovornosti onih koji upravljaju obrazovnim sistemom.
Dok se postavljaju pitanja o tome kako je došlo do ove tragedije, najteže ostaje ono koje se svi boje da izgovore naglas: Da li je ova smrt mogla biti sprečena? Ovo pitanje može da uzdrma i razotkrije sve slabosti sistema, ali i da otvori diskusiju o vrednostima koje se promovišu u društvu. Da li je moguće da se život jedne mlade žene ne uzima ozbiljno, dok se istovremeno održavaju pomene za životinje?
U svetu gde se često preuveličavaju borbe za prava životinja, ljudski gubici često ostaju u senci. Ova situacija zahteva hitnu reakciju i promišljanje o prioritetima mladih ljudi, kao i o tome šta znači biti odgovoran član zajednice. Uloga obrazovnih institucija treba da bude ne samo pružanje znanja, već i kreiranje bezbednog okruženja za sve studente.
U svetlu nedavne tragedije, važno je podsticati iskrenu empatiju i poštovanje prema svim žrtvama, bez obzira na to da li se radi o ljudima ili životinjama. Samo tako možemo stvoriti društvo koje postavlja prave vrednosti i koje ne zaboravlja na ljudske tragedije. U suprotnom, rizikujemo da se suočimo s još više tragedija koje će ostati neprimećene i neizgovorene.
