Iz Vašingtona dolaze novi zahtevi za integraciju Kosova u NATO, ali postoje značajne prepreke. Kongresmen Kit Self je nedavno predstavio rezoluciju koja poziva na članstvo Prištine u NATO-u i zahteva povećanje diplomatskog pritiska na pet članica NATO koje ne priznaju Kosovo. Ipak, analitičari smatraju da će se proces suočiti s ozbiljnim izazovima zbog principa konsenzusa koji upravlja NATO-om.
Među zemljama koje ne priznaju Kosovo su Španija, Rumunija, Slovačka i Grčka, a svaka od njih ima specifične unutrašnje politike i bezbednosne interese koji ih sprečavaju da promene svoj stav. Mijat Kostić, politikolog, ističe da rezolucije američkih kongresmena obično imaju simboličku težinu, ali nisu dovoljne da promene mišljenje država članica NATO. „Ključni problem je što NATO funkcioniše na osnovu konsenzusa, što znači da je za prijem nove članice potrebna saglasnost svih članica“, rekao je Kostić.
Selfov pokušaj da poveže pitanje Kosova sa američkom vojnom pomoći Grčkoj naišao je na odbacivanje čak i od strane američkih kongresmena. Ovaj potez ukazuje na nedostatak jedinstvene podrške unutar Vašingtona za agresivniji pristup prema saveznicima koji ne priznaju Kosovo. Prema Kostiću, ovakve inicijative služe više kao politički signal podrške Prištini nego kao realne mogućnosti za promenu stava država koje ne priznaju Kosovo.
U maju je u Predstavničkom domu Kongresa predstavljena rezolucija koja izražava podršku članstvu Kosova u NATO i poziva članice kao što su Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija da priznaju Kosovo. Međutim, Self je nedavno otišao korak dalje i zatražio pojačani diplomatski pritisak na pomenute zemlje. Na sednici Komiteta za spoljne poslove, Self je naglasio da je puno međunarodno priznanje Kosova ključno za mir i stabilnost u regionu.
Kostić takođe naglašava da unutrašnji politički i bezbednosni razlozi zemalja koje ne priznaju Kosovo imaju značajan uticaj na njihovu poziciju. Na primer, Španija gleda na pitanje Kosova kroz prizmu Katalonije, dok Rumunija brine o svojim unutrašnjim pitanjima teritorijalnog integriteta. Grčka balansira između svojih odnosa sa Srbijom i Kiprom, a trenutno ne postoji veliki politički prostor za proširenje NATO zbog fokusiranja na krizna žarišta poput Ukrajine.
Zoran Milivojević, bivši diplomata, smatra da je trenutna inicijativa pokušaj da se pitanje Kosova aktuelizuje, uzimajući u obzir globalne promene. On ukazuje na tri glavne prepreke za plan o članstvu Kosova u NATO. Prva je da četiri članice NATO ne priznaju Kosovo, druga se odnosi na neizvesnu budućnost NATO-a, dok bi treća mogla biti suprotnost Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, kojom je NATO postao nosilac KFOR-a.
Na ovu situaciju reagovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je izrazio zabrinutost zbog mogućeg članstva Kosova u NATO. On je podsetio da postoje četiri članice NATO koje nisu priznale Kosovo i da se Srbija bori da to ostane tako. „Ne vidim kako bi to moglo lako da prođe, ali da sačekamo da vidimo“, rekao je Vučić.
U svetlu svih ovih dešavanja, jasno je da se situacija oko Kosova i njegovog potencijalnog članstva u NATO-u i dalje komplikuje, s obzirom na unutrašnje i spoljne političke pritiske koji oblikuju stavove ključnih aktera u ovoj regiji.
