Ratna dejstva na Bliskom istoku izazivaju značajne promene u pomorskoj trgovini, što se direktno odražava na snabdevanje robe u Srbiji. Profesor Saobraćajnog fakulteta Mladen Krstić ističe da je zbog ovih događaja plovidba transportnih brodova produžena za dodatne dve nedelje, što izaziva kašnjenja u isporukama, posebno u sektorima auto-industrije, elektronike i trgovine tehničkom robom.
S obzirom na to da su uslovi plovidbe nikad gori, stotine brodova i dalje isplovljavaju iz azijskih luka, ali se suočavaju sa izazovima prevoza robe do zapadnog tržišta. Ratna dešavanja su uzburkala glavne pomorske rute između Azije i Evrope, čime se stvara neizvesnost u globalnoj logistici.
U trenutnim uslovima, najveći globalni logistički i brodarski sistemi preuzimaju kontrolu nad rutama i prioritetima transporta. Njihove odluke direktno utiču na tokove robe i tržište Srbije. Kako bi se izbegle rizične zone, traže se nove rute koje kombinuju različite vidove transporta, uključujući brod, železnicu, kamion i avion.
Model koji se koristi je „sea air“, gde roba doprema brodom do Dubaija ili Džede, a zatim se prevozi avionom ka Evropi. Takođe se jačaju železnički koridori kroz Centralnu Aziju i Tursku, što predstavlja alternativne rute za prevoz.
Trenutno, najveći deo robe koja dolazi iz Kine i drugih delova Azije za Srbiju plovi pomorskim putem, ali uz preusmerenje rute. Umesto standardnog puta kroz Indijski okean i Suecki kanal, mnoge brodarske kompanije su odlučile da preusmere svoje rute oko Afrike, što produžava putovanje za oko 6.500 kilometara, a vreme plovidbe može biti od 10 do 14 dana duže.
Zbog ovih promena, srpske kompanije koje zavise od delova i sirovina iz Azije suočavaju se sa kašnjenjima i povećanim troškovima. Cene proizvoda u trgovinama rastu, a potrošači se suočavaju sa dužim periodima čekanja na online porudžbine i povremenim nestašicama određenih artikala.
Kako bi se prevazišli ovi izazovi, kompanije menjaju svoje strategije nabavke. Umesto da se oslanjaju na „just-in-time“ model, prebacuju se na „just-in-case“ sistem, koji podrazumeva veće zalihe i više dobavljača iz različitih zemalja. Takođe, veštačka inteligencija igra ključnu ulogu u analizi i upravljanju rizicima, optimizaciji ruta i smanjenju troškova.
U svetlu ovih kriza, potrebna je čvrsta saradnja između privrede i nauke kako bi se osigurala otpornija ekonomija i brže prevazila situacija koja utiče na globalne i domaće lanci snabdevanja.
