Petar Lukić iz Užica započeo je svoje pčelarske avanture 2004. godine, kada je nabavio prvih pet rojeva pčela u nastojanju da pomogne svojoj teško oboleloj majci. Njegova majka se borila sa multiplom sklerozom, a Lukići su čuli za terapiju pčelinjim ubodom koja se primenjuje u Americi. Iako je njegova majka nažalost preminula nakon godinu dana, Petar je nastavio sa pčelarstvom i danas se ponosi pčelinjakom koji broji 120 društava.
Na dedovini u selu Stapari, udaljenom 11 km od Užica, Petar je uspeo da ubere rekordnih sedam tona meda pre nekoliko godina. Iako pčelarstvo nije njegov glavni izvor prihoda, već dodatni posao koji uključuje celu porodicu, Petar smatra da nije daleko dan kada će pčelarstvo postati glavni porodični biznis. Supruga Dušica, koja je u invalidskoj penziji, i njih dvojica sinova školaraca aktivno pomažu u ovom poduhvatu.
Petar koristi dva pčelarska paviljona za seljenje svojih pčela na pašu širom Srbije. Na primer, za bagremovu pašu seli ih u Šumadiju, a kasnije se vraćaju u okolinu Užica. U Stapare se vraćaju nakon paše suncokreta u okolini Kikinde, gde zimuju i pripremaju se za sledeću sezonu. Njegov med iz pčelinjaka „Lukić“ se preko otkupljivača plasira na tržišta u Nemačkoj, Italiji i Švedskoj, ali zbog nestabilnog otkupa, Petar se sve više okreće domaćem tržištu.
Porodica Lukić proizvodi razne medne mešavine, uključujući imuno mednu mešavinu (med, polen i propolis), bronhi mešavinu (med, oman i anis), kao i energetske mešavine s orašastim plodovima i voćne mešavine sa liofilizovanim voćem. Petar ističe da godišnje ubere od nekoliko stotina do nekoliko tona različitih vrsta meda, a prošle godine su proizveli 450 kg bagremovog meda, koji je najskuplji i najbolje se prodaje.
Kako bi se izborili sa neizvesnom pašom i nestabilnim otkupom meda, Lukići su odlučili da prošire svoj asortiman proizvoda i da se više fokusiraju na domaće tržište, posebno na sajmove etno hrane i pića. Danas imaju oko 30 različitih pčelinjih proizvoda. Petar razmišlja o tome da napusti svoj trenutni posao i potpuno se posveti pčelarstvu, ali napominje da za održivost ovog biznisa treba imati zaokruženu priču, uključujući adekvatnu opremu i veći broj košnica.
Petar Lukić smatra da će, da bi mogli da žive od pčelarstva, morati da povećaju broj košnica na najmanje 300. Njegova posvećenost i strast prema pčelarstvu, kao i podrška porodice, ukazuju na to da će budućnost ovog porodičnog biznisa biti svetla, uprkos izazovima koje donosi tržište.
