Austrijska ministarka Klaudija Bauer ističe da isti uslovi i pravila moraju važiti za sve zemlje koje teže ulasku u Evropsku uniju (EU). Ova izjava dolazi u svetlu sve većih spekulacija o mogućoj bržoj integraciji Ukrajine i Moldavije u EU, što, prema njenim rečima, ne bi smelo da bude na uštrb Zapadnog Balkana. Grčka se takođe pridružila ovom stavu, naglašavajući da proces pristupanja ovih zemalja ne sme da ometa evropsku perspektivu regiona.
Na nedavnom skupu ministara u Briselu, Bauer je izjavila: „Ista pravila i uslovi moraju da vrede za sve kandidate.“ Ona je ukazala na to da postoje zemlje koje su već na pragu članstva, dok druge, poput zemalja Zapadnog Balkana, moraju decenijama raditi na ispunjavanju uslova. Ovaj komentar dolazi u trenutku kada se Ukrajina, nakon napada Rusije, nalazi u povoljnijoj poziciji za pristup EU, dok Srbija, Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija i dalje čekaju na članstvo.
Grčka je takođe izrazila podršku procesu pristupanja Ukrajine i Moldavije, ali je naglasila da napredak ovih zemalja ne bi smeo da bude na štetu Zapadnog Balkana. Diplomatski izvori iz EU ističu da je evropska perspektiva regiona prepoznata još od Solunske agende 2003. godine. Ipak, put od te agende do stvarnog članstva u EU ostaje dug i pun izazova, s obzirom na to da su se u međuvremenu samo Slovenija i Hrvatska uspešno pridružile ovom „klubu“.
Igor Novaković iz ISAK centra ukazuje na to da trenutna situacija u EU zahteva debatu o daljim koracima. On navodi da se, iako postoje spekulacije o mogućem proširenju, političke prepreke još uvek ne mogu zanemariti, uključujući i pitanje predsedničkih izbora u Francuskoj. „U principu, ne znamo šta će se dogoditi u narednom periodu“, kaže Novaković, dodajući da je osnovni strah vezan za pitanje veta unutar EU.
Novaković ukazuje na dva ključna problema koja se pojavljuju u vezi sa proširenjem EU. Prvo, postoji zabrinutost da bi nova članica mogla biti pod uticajem drugih članica, poput Mađarske, koja često deluje nezavisno od zvaničnih politika EU. Drugo, pitanje Ukrajine i njenog potencijalnog članstva takođe komplikuje situaciju. Američki predsednik Donald Tramp je u prošlosti sugerisao da bi Ukrajina mogla postati punopravni član EU u roku od godinu dana nakon postizanja primirja.
Nemački kancelar Fridrih Merc je prešao sa reči na dela, predlažući uvođenje modela pridruženog članstva za Ukrajinu i jačanje prava zemalja kandidata. U pismu upućenom predsednicima institucija EU, Merc je predložio da zemlje Zapadnog Balkana dobiju status posmatrača u svim relevantnim institucijama EU, omogućavajući im pristup jedinstvenom tržištu i bliže veze sa evropskim institucijama.
U Srbiji, ovakav pristup nije naišao na kritiku. Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije smatra da bi ekonomska integracija u EU, iako bez prava glasa, mogla doneti mnoge prednosti. „Na taj način crpili bismo sve prednosti jedinstvenog tržišta EU, ali ne bismo imali političku težinu,“ kaže Zečević, naglašavajući da bi status posmatrača mogao olakšati život i stvoriti osećaj da Srbija nije isključena iz EU.
Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike navodi da bi benefiti ovakvog predloga bili višestruki. Građani bi mogli videti da EU želi nove članice, što bi podstaklo reforme i omogućilo državama da postepeno grade svoje administrativne kapacitete. To bi stvorilo pozitivniju klimu za implementaciju reformi i pripremilo zemlje za preuzimanje obaveza koje članstvo nosi.
Sve u svemu, stavovi Austrije i Grčke naglašavaju važnost ravnoteže u procesu proširenja EU, osiguravajući da se zemlje Zapadnog Balkana ne zaborave u trenutku kada se govori o budućnosti Unije.
