Srpska pravoslavna crkva i vernici širom sveta obeležavaju Zimski Krstovdan 18. januara. Ovaj praznik se ne obeležava crvenim slovom u kalendaru, ali je veoma važan za sve vernike.
Zimski Krstovdan se uvek obeležava uoči Bogojavljenja i povezan je sa praznikom Krštenja Isusa Hrista, kao i sa danom posvećenim svetom Jovanu Krstitelju. Praznuju se, zapravo, dva događaja, u vezi sa Časnim krstom – pronalazak Časnog krsta na Golgoti i povratak iz Persije u Jerusalim. Svečanosti u crkvi prate liturgija svetog Jovana Zlatoustog i ritual osvećenja vode.
Praznik se obično obeležava strogim postom, a vernici se posebno sećaju događaja koji su predstavljali prekretnicu u životu Isusa Hrista. Kako bi praznovanje bilo što posebnije, vernici čuvaju Krstovdansku vodicu koja se deli posle osvećenja vode u hramovima i koristi se samo u izuzetnim prilikama.
Običaj je da se na sam dan Krstovdana spremaju tradicionalna jela, kao što su pihtije, koja su omiljena među srpskim vernicima. Pihtije su jelo od kuvanih svinjskih nogica, koja se spremaju na poseban način, uz dodatak belog luka, bibera, soli i lovora.
Uprkos tome što je danas malo teže kuvati bez preciznih količinskih odrednica, tradicionalni recept za pihtije ostaje omiljen među vernicima. Potrebno je dobro očistiti svinjske nogice, zatim ih kuvati sa začinima, izgnječiti meso prstima i ostaviti da se dobro stegnu.
Pihtije se obično pripremaju uoči samog praznika, a vernici ih jedu sa zadovoljstvom, znajući da time čuvaju tradiciju i da se raduju prazničnom raspoloženju. Ovaj običaj je važan deo srpske pravoslavne kulture, a vernici se raduju što mogu da uživaju u omiljenim jelima sa porodicom i prijateljima.
Ukratko, Zimski Krstovdan je važan praznik za Srpsku pravoslavnu crkvu i vernike širom sveta. Povezan je sa događajima koji predstavljaju temelje pravoslavne vere, a tradicionalna jela poput pihtija čine praznovanje još posebnijim. Ovaj praznik pruža priliku vernicima da se sećaju važnih događaja iz istorije hrišćanstva i da uživaju u zajedništvu sa svojim bližnjima.
