Tri i po nedelje nakon izbora, opozicija okupljena oko koalicije „Srbija protiv nasilja“ formirala je strategiju koja bi trebalo da ih dovede do poništavanja glasanja 17. decembra i novog izlaska na birališta u Beogradu. Opozicioni lideri šire bitku na tri fronta, pa će Ustavni sud, međunarodna zajednica i ulica biti kanali kroz koje će pokušati da postignu cilj. Međutim, analitičari upozoravaju da je taj scenario previše optimističan i da su male šanse da će se međunarodni akteri založiti za novo glasanje.

Front 1: Ustavni sud
Opozicija je tokom novogodišnjih praznika najavila da će skupljati materijal za Ustavni sud, koji je jedina institucija koja može da naloži poništavanje izbora u slučaju da utvrdi da su nepravilnosti bitno uticale na izborni rezultat. Međutim, analitičari smatraju da bi opozicija trebala češće koristiti pravne mehanizme i ostavljati pisane tragove kako bi imali potvrdu da su uradili sve što je domaće zakonodavstvo stavilo na raspolaganje.

Front 2: Međunarodna zajednica
Opozicija pokušava da dobije podršku za ponavljanje izbora i stavlja sve karte na liberalne i leve saveznike u Evropskoj uniji. Očekuje se da kritike masovnosti protesta neće zaustaviti opoziciju u nastavku borbe.

Front 3: Ulica
Opozicija je organizovala proteste ispred RIK-a i planira da nastavi sa protestima, iako su kritike masovnosti protesta sve češće. Lider opozicionog pokreta SRCE, Zdravko Ponoš, najavio je protest opozicije 16. januara, na dan ubistva Olivera Ivanovića.

Opozicija se nada da će uspeti da ostvari pritisak sa svih strana i da će dovesti do poništavanja glasanja 17. decembra i novog izlaska na birališta u Beogradu. Međutim, mnogi analitičari smatraju da je taj scenario previše optimističan jer su male šanse da će se međunarodni akteri založiti za novo glasanje. Kako će se situacija dalje razvijati i da li će opozicija uspeti u svojim naporima, ostaje da vidimo u narednim danima.