Srpska pravoslavna crkva (SPC) 25. maja slavi Svetog Epifanija, episkopa kiparskog. Ovaj svetitelj je rođen kao Jevrejin, ali je, prepoznajući snagu hrišćanske vere, zajedno sa svojom sestrom Kalitropijom primio krštenje. U svoje dvadesete godine, odlučuje da se zamonaši u manastiru svetog Ilariona, gde započinje svoj put duhovnog podvižništva.
Epifanije je kasnije osnovao svoj manastir, postavši poznat po svojoj duhovnoj mudrosti i čudotvorstvu, što ga je učinilo istaknutim ličnostima u Palestini i Egiptu. U želji da izbegne ljudsku slavu, povukao se u Egipat. Tokom svog putovanja, sreo je velikog Pafnutija, koji mu je prorekao da će postati arhijerej na Kipru. Nakon više godina, Epifanije je stigao na Kipar, gde je iznenada izabran za episkopa.
U svom šezdesetom godini, postao je episkop u gradu Salamini, gde je upravljao crkvom pet i po decenija. Njegov život je trajao 115 godina, a za vreme svog episkopstva, Epifanije je bio poznat po svojoj hrabrosti i posvećenosti veri. Njegova smrt dogodila se 403. godine, kada je pozvan u Carigrad od cara Arkadija i njegove žene Evdoksije na sabor episkopa.
Tamo su ga car i carica nagovarali da se izjasni protiv Svetog Jovana Zlatousta, koga su želeli da osude. Epifanije je, međutim, odbio da se priključi progonu Zlatousta, što je dovelo do napetosti među crkvenim vođama. Kada je Zlatoust saznao za to, napisao je Epifaniju pismo u kojem ga je upozorio da će i on biti progonjen. Epifanije mu je uzvratio rečima podrške, naglašavajući da treba da izdrži.
Oba svetiteljska proročanstva su se ubrzo ispunila. Epifanije je odlučio da tajno napusti Carigrad i vrati se na Kipar, ali je na putu preminuo. Zlatoust je bio progonjen od strane cara i završio je u progonstvu u Jermeniji, gde je takođe umro.
Jedno od najpoznatijih dela Svetog Epifanija je „Kovčežić“, poznatiji kao „Panarion“, u kojem je izloženo i pobijeno osamdeset jeresi. Njegov život je bio obeležen teškim iskušenjima i posvećenjem veri, a njegov doprinos crkvenoj misli i tradiciji ostaje značajan do danas.
Prema crkvenom predanju, tačno u 9 sati ujutru, na nebu iznad Jerusalima se pojavio ogroman i blistav Krst koji se protezao od Golgote do Maslinske gore. Ovaj događaj se smatra simboličnim trenutkom u istoriji hrišćanstva, a mnogi vernici ga doživljavaju kao znak Božje milosti i prisutnosti.
Vaznesenje Gospodnje, poznato i kao Spasovdan ili „Dan spasa“, je hrišćanski praznik koji se slavi 40 dana nakon Vaskrsa, a 10 dana pre Duhova. Ovaj dan uvek pada u četvrtak i obeležava uznesenje Isusa Hrista na nebo, što je jedan od ključnih trenutaka u hrišćanskom verovanju.
Prenos moštiju Svetog Epifanija izvršen je po čudesnom snoviđenju jednog hristoljubivog, pobožnog i pravednog monaha, kome se javio Sveti Nikolaj i rekao da se njegove mošti prenesu u Bari. Ovaj događaj dodatno je učvrstio kult svetitelja i njegov značaj u pravoslavnoj tradiciji.
Sveti Epifanije ostaje upamćen kao svetitelj koji je hrabro stajao u odbranu istine i pravde, a njegov život i dela su inspiracija mnogim vernicima. Njegovo nasleđe živi kroz učenja i tradicije Srpske pravoslavne crkve, a njegovo ime se slavi širom hrišćanskog sveta.
