Posebno kritična situacija zabeležena je kod nemačkog grada Kauba, jedne od najvažnijih tačaka za praćenje plovnosti Rajne, gde je vodostaj pao na svega 19 centimetara. Ovi uslovi ne znače potpuni prekid plovidbe, ali teretni brodovi više ne mogu da budu natovareni do uobičajenog kapaciteta zbog povećanog rizika od nasukavanja.
Nizak vodostaj beleži se i kod Manhajma, Majnca i Bingena, što otežava transport robe jednom od najprometnijih evropskih reka. Rajnom se tokom godine preveze oko 150 miliona tona robe, uključujući energente, sirovine, hemijske proizvode i industrijski teret. Zbog male dubine vode brodari su prinuđeni da drastično smanjuju količinu tereta koju prevoze, što dovodi do rasta cena transporta. Prevoz jedne tone robe od Roterdama do Karlsruea u junu je koštao oko 45 evra, dok se sada cena kreće između 150 i 160 evra po toni, što znači da su troškovi na pojedinim rutama za nekoliko nedelja porasli više nego trostruko.
Najveće posledice niskog vodostaja Rajne mogli bi da osete hemijska, energetska i teška industrija, koje se značajno oslanjaju na rečni transport. Rajnom se dopremaju ugalj, ruda, naftni derivati, hemikalije i brojne druge sirovine neophodne za rad nemačkih fabrika. Hemijski gigant BASF, koji oko 40 odsto međuproizvoda doprema ili otprema preko Rajne, upozorio je da bi, ukoliko se suša nastavi i vodostaj dodatno opadne, moglo doći do smanjenja proizvodnje zbog problema sa snabdevanjem sirovinama. Prema procenama nemačkog sektora otpremništva i logistike, kapacitet rečnog transporta na pojedinim deonicama trenutno je smanjen i do 80 odsto.
Zbog sve ozbiljnije situacije, nemačke vlasti razmatraju alternativne načine transporta robe. Među opcijama je privremeno ublažavanje ili ukidanje zabrane vožnje kamiona nedeljom, kako bi veće količine robe mogle da budu preusmerene sa Rajne na nemačke autoputeve. Takođe se razmatra intenzivnije korišćenje železničkog saobraćaja. Međutim, zamena rečnog transporta drumskim nije jednostavna. Veliki teretni brod može da preveze količinu robe za koju bi bilo potrebno i do 280 kamiona. Rajnom svakodnevno prolazi oko 400 teretnih brodova, pa bi veće preusmeravanje robe na puteve moglo da stvori dodatno opterećenje nemačke saobraćajne mreže.
Procene pokazuju da bi, ukoliko značajan deo rečnog tereta bude prebačen na drumski saobraćaj, na nemačkim putevima svakog dana moglo da se pojavi najmanje 40.000 dodatnih kamiona. Takav scenario posebno bi bio problematičan tokom turističke sezone, kada su autoputevi već dodatno opterećeni. Istovremeno, rast troškova transporta i problemi sa dopremanjem sirovina mogli bi da se preliju i na krajnje potrošače.
Posebnu zabrinutost izaziva snabdevanje rafinerija naftom i naftnim derivatima, kao i dopremanje energenata velikim industrijskim postrojenjima. Ukoliko niski vodostaj Rajne potraje, rast troškova logistike mogao bi da utiče na cenu goriva, industrijske proizvodnje i transporta. To bi istovremeno predstavljalo novi inflatorni pritisak ne samo za Nemačku, već i za druge evropske zemlje čije su kompanije povezane sa nemačkim industrijskim i logističkim lancima.
Dalji razvoj situacije zavisiće pre svega od padavina u slivu Rajne. Ukoliko značajnijih kiša ne bude, problemi sa plovidbom i transportom mogli bi dodatno da se pogoršaju. U ovom trenutku, izlaz iz krize zahteva hitne i efikasne mere kako bi se zaštitila nemačka ekonomija i obezbedilo nesmetano snabdevanje industrije.
