Evropska unija se ponovo suočava sa pitanjima oko proširenja, a strah od jačanja desničarskih snaga i gubitka radnih mesta u starim članicama čini se da su zaustavili proces prijema novih članica. Francuska, koja je zakonski obavezna da održi referendum o svakom novom članu, posebno je oprezna, dok Nemačka, Holandija i Italija insistiraju na tome da se proširenje mora zasnivati na zaslugama, bez ubrzanja iz geopolitičkih razloga. Ova situacija postavlja pitanja o budućim članicama EU i mogućim promenama u dinamici proširenja.
Kako se očekuje, neformalni sastanak EU biće održan na Kipru 23. i 24. aprila, a proširenje je jedna od ključnih tema koja će se razmatrati. Međutim, prema informacijama američkog sajta „Politiko“, izgledi da se ova tema nađe na dnevnom redu su minimalni. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, suočava se sa ozbiljnim preprekama u svojoj viziji ubrzanog proširenja, a strah od jeftine radne snage i gubitka radnih mesta dodatno otežava situaciju.
Francuska, kao jedna od ključnih zemalja EU, pokazuje poseban oprez. Prema saznanjima, Pariz se boji da bi referendum o prijemu novih članica, kao što je Ukrajina, mogao ojačati populističke snage u zemlji. Igor Novaković, analitičar, smatra da je situacija više vezana za unutrašnje francuske političke okolnosti nego za stvarne prepreke proširenju.
On naglašava da se očekuje da će pitanje proširenja postati dominatno od decembra ove godine, kada bi moglo doći do novih političkih odluka. Jedna od ključnih tačaka može biti referendum na Islandu, zakazan za 29. avgust, koji bi mogao značajno promeniti dinamiku pregovora o pristupanju EU. Ako referendum uspe, to bi moglo otvoriti vrata za veće promene unutar Unije.
S druge strane, Marko Savković izražava veći pesimizam u vezi sa proširenjem. On smatra da su šanse za prijem novih članica vrlo male, osim Crne Gore, koja je trenutno najbliža članstvu. Savković sugeriše da bi Emanuel Makron mogao preneti odlučivanje o Crnoj Gori na francuski parlament, čime bi se potencijalno ubrzao proces ratifikacije pristupnog ugovora. Ipak, naglašava da su drugi kandidati u ovom trenutku daleko od članstva.
Pitanje proširenja EU postaje sve složenije, a strah od političkih posledica može imati značajan uticaj na odluke članica. Diplomate iz EU ukazuju na zabrinutost da bi svaka nova članica mogla doneti dodatne izazove, poput onih koje je uzrokovao prijem Mađarske. U tom kontekstu, strah od „trojanskih konja“ postaje sve prisutniji, gde bi nove članice mogle blokirati donošenje odluka ili voditi politiku koja nije usklađena sa interesima Unije.
Crna Gora se suočava sa konkretnim posljedicama trenutne situacije. Prema izvorima iz crnogorske štampe, u Evropskoj komisiji se razgovaralo o trenutnoj političkoj situaciji u zemlji, ali i o narednim koracima u pregovorima. Strah od daljeg proširenja dovodi do ozbiljnih rezerve među članicama, a to može imati dugoročne posledice po Crnu Goru.
Francuska ostaje najzabrinutija članica u vezi sa proširenjem, s obzirom na to da bi morala da organizuje referendum o prijemu novih članica. U ovom kontekstu, EU se suočava sa izazovima kako da balansira između potreba za proširenjem i unutrašnjih političkih pritisaka.
Ipak, Novaković smatra da proširenje nije izgubljena prilika. Potencijalno uključivanje Islanda u proces može doneti novu dinamiku i pozitivno uticati na buduće razgovore o proširenju. U tom smislu, EU bi mogla ponovo da razmotri svoje strategije i postavi temelje za nove članice, ali je jasno da će odluke biti potrebne na nivou država članica, a ne samo na nivou EU institucija.
