Temperatura u automobilu na suncu može brzo dostići ekstremne vrednosti, često mnogo više od spoljne temperature. Kada su spoljne temperature oko 25 stepeni, unutrašnjost automobila može da dostigne čak 38 stepeni za dvadesetak minuta. Tokom toplih dana, kada je temperatura vazduha 36 stepeni, automobil ostavljen na suncu može da se zagreje na 45 stepeni za deset minuta, 55 stepeni za pola sata, a nakon jednog sata, temperatura u kabini može da pređe 60 stepeni. Istraživanja su pokazala da su u parkiranim vozilima zabeležene temperature od 41 do 76 stepeni Celzijusa, dok je prosek tokom vedrih letnjih dana bio blizu 68 stepeni. Unutrašnjost automobila može biti više od 20 stepeni toplija od spoljnog vazduha, a ne samo vazduh, već se i sedišta, volan, tabla i stakla zagrevaju, isijavajući toplotu i nakon uključivanja klime.
Juraj Šebalj, iskusni hrvatski automobilista, upozorava da je važno rashladiti automobil pre ulaska, ističući da je taj prvi minut pakao. Preporučuje da se automobil najpre otvori i provetri, a ne odmah sesti i očekivati da klima reši problem. Mnogi vozači spuštaju prozore i otvaraju gepek kako bi ubrzali proces hlađenja. Šebalj na sedištu drži peškir kako bi ublažio dodir sa užarenom površinom i upio prvi znoj. „Svako ima svoj ritual. Ja ne sedam u automobil iste sekunde. Malo ga provetrim tako što uključim klimu na najjače“, objašnjava Šebalj.
HAK savetuje sličan postupak: prvo otvoriti vrata i prozore, zatim ih zatvoriti i uključiti klimu. Preporučuje se da se unutrašnja recirkulacija uključuje nekoliko minuta kako bi se sistem hladio vazduh koji je već u kabini, a potom ponovo pustiti dovod spoljnog vazduha. Ventilacione otvore bolje je usmeriti nagore nego direktno u lica putnika. Šebalj napominje da se vazduh može rashladiti relativno brzo, ali unutrašnjost automobila i dalje greje, jer sve površine deluju kao radijatori. „Nekad treba deset ili dvadeset minuta da se temperatura izjednači i prestane toliko da isijava“, upozorava.
Merenja pokazuju da se sedišta hlade sporije od vazduha tokom hlađenja, što se posebno oseća na kratkim relacijama. Nakon početnog hlađenja, temperaturu je potrebno podesiti umereno, a vazduh usmeriti mimo lica, ruku, nogu i zglobova kako bi se izbegli upalni efekti. „Ako nam klima duva direktno u zglobove, može izazvati upalne efekte, tako da preporučujem da se vazduh usmeri u prostor kabine, a ne u vozača i putnike“, savetuje Šebalj.
HAK upozorava da ni sa hlađenjem ne treba preterivati. Nagli izlazak iz izrazito rashlađene kabine na spoljnu temperaturu od 40 stepeni može izazvati slabost, vrtoglavicu, drhtavicu i lupanje srca. Šebalj, koji je vozio u ekstremnim uslovima, primećuje da vozači često očekuju da klima brzo reši problem, ali automobilu je potrebno vreme da se ohladi. U Dubaiju, gde su temperature znatno više, ljudi često ne gase automobile dok odlaze na sastanke kako bi klima nastavljala da radi.
Voda je ključna za održavanje hidratacije i hlađenja. HAK upozorava da vrućina i nedovoljna hidratacija pogoršavaju koncentraciju i reflekse. Pri temperaturi od 35 stepeni, mogućnost greške u saobraćaju raste za 30 posto. Umor, vrtoglavica, glavobolja i jaka žeđ su signali da treba stati i rashladiti se. Šebalj podseća da smo jedine životinje koje se znoje, što je naš prirodni sistem hlađenja.
Praktičan postupak rashlađivanja automobila nije komplikovan: otvoriti automobil da se izbaciti vreo vazduh, zatvoriti prozore, uključiti jako hlađenje i kratku recirkulaciju, a zatim temperaturu podesiti umereno i vazduh usmeriti mimo tela. Automobilu je potrebno vreme da se ohladi i površine, a ne samo vazduh. Uz malo strpljenja i puno vode, vozači mogu uživati u vožnji tokom vrućih letnjih dana.
