Apelacioni sud u Beogradu trenutno razmatra žalbe na presudu roditeljima dečaka koji je izvršio masakr u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Vladimir i Miljana Kecmanović su osuđeni zbog zanemarivanja i neadekvatnog postupanja prema svom sinu, koji je 3. maja 2023. godine ubio deset osoba, među kojima devetoro dece. Ova presuda je izazvala brojne reakcije u javnosti, a Više javno tužilaštvo smatra da su kazne koje su izrečene preblage.
Vladimir Kecmanović je prvobitno osuđen na 14 godina i šest meseci zatvora, dok je Miljana Kecmanović dobila kaznu od dve godine i 11 meseci. Međutim, tužilaštvo je podnelo žalbu tražeći strože kazne, ističući da ne postoje olakšavajuće okolnosti u ovom slučaju. Prema rečima advokata Radomira Munižabe, Apelacioni sud može potvrditi ili preinačiti presudu u skladu sa žalbama odbrane i tužilaštva.
Tokom suđenja, utvrđeno je da je dečak koji je izvršio masakr pažljivo planirao zločin, što uključuje i pravljenje spiska imena svojih vršnjaka i skice škole. Sudija je naveo da je masakr trajao svega 2 minuta i 1 sekundu, pri čemu je dečak ispalio 66 metaka, od kojih je 75 odsto pogodilo žrtve. Analize su pokazale da je brzina pucanja bila visoka, što je dovelo do grešaka u okidanju.
U presudi se takođe navodi da je dečak ubica imao kompleks od majke, što je potvrdio svojim iskazom. Iako je imao nameru da je pozove nakon što je ušao u školu, strahovao je od njene reakcije. Sudija je naglasio da je dečak imao više poverenja u majku nego u oca, ali se plašio njenog saznanja o njegovim namerama.
Tužilaštvo je ukazalo na to da su roditelji zanemarivali emocionalne potrebe svog sina i da su mu pružali pristup oružju. U žalbi se navodi da je Vladimir, kao otac dvoje dece, dopustio da se njegov sin obučava za rukovanje oružjem, što je doprinelo tragediji. Tokom suđenja, Vladimir nije pokazao kajanje, dok je Miljana negirala krivicu i pokazivala ravnodušnost prema porodicama žrtava.
Prvostepeni sud je prethodno doneo odluku o kaznama za Kecmanoviće, ali je Apelacioni sud ukinuo deo presude, navodeći „bitne povrede postupka“. Razlozi presude su označeni kao nejasni i protivrečni, što je dovelo do ponovnog razmatranja slučaja. Tokom prvog suđenja, sud je izrekao kaznu za instruktora streljane, koji je obučavao Kecmanovića, ali je ta presuda takođe preinačena.
U međuvremenu, javnost je podijeljena oko ovog slučaja, a mnogi se pitaju kako su roditelji mogli da zanemare znake problema svog sina. Psiholozi su istakli da je važno prepoznati znakove mentalnih poremećaja kod dece i pružiti pravovremenu pomoć. Ovaj slučaj je otvorio brojne diskusije o odgovornosti roditelja, sistemu obrazovanja i potrebnim reformama u društvu.
Istraživači su se takođe osvrnuli na dečakov pretraživački istorijat, koji otkriva da je istraživao teme povezane sa psihopatijom i antisocijalnim ponašanjem. Ove informacije dodatno naglašavaju ozbiljnost situacije i potrebu za adekvatnom intervencijom u porodicama koje se suočavaju sa sličnim izazovima.
Dok Apelacioni sud razmatra slučaj, sudbina Kecmanovića ostaje neizvesna. Konačna odluka bi mogla imati značajan uticaj na buduće postupke u sličnim slučajevima, a društvo čeka ishod sa nestrpljenjem. Ovaj tragičan događaj će verovatno ostati urezan u sećanju mnogih i poslužiti kao upozorenje o važnosti mentalnog zdravlja i roditeljske odgovornosti.
