U maju mesecu, Beograd je bio svedok neobičnih događaja vezanih za pčele, a nekoliko incidenata je izazvalo zabrinutost među građanima. Na Novom Beogradu, roj pčela se smestio na krošnju drveta i na trotoaru, dok je na Voždovcu roj uleteo u parkirani automobil. Još jedan slučaj zabeležen je na Zvezdari, gde je roj pčela iznenada napao jednu Beograđanku. Ove situacije su postavile pitanje – zašto se pčele pojavljuju u gradskim sredinama i kako se ponašati u takvim situacijama?
Dr. Jovana Bila Dubaić, docent ekologije i zaštite životne sredine na Biološkom fakultetu u Beogradu, objašnjava da je rojenje pčela prirodan deo njihovog životnog ciklusa koji se najčešće dešava tokom maja i juna. Tokom ovog perioda, pčele se razdvajaju u potrazi za novim domom, što može dovesti do njihovog susreta sa ljudima. „To je pozitivan proces, jer znači da je zajednica pčela jaka“, ističe dr Dubaić.
Prvi incident na Novom Beogradu dogodio se kada je deo roja pčela završio na krošnji drveta, dok su se drugi deo rasuli po trotoaru, što je predstavljalo opasnost za prolaznike. U još ekstremnijem slučaju, roj pčela je uleteo u automobil na Voždovcu, izazivajući paniku među prisutnima. Prizor je bio toliko šokantan da su neki pomislili da je reč o veštačkoj inteligenciji, ali je snimak bio autentičan.
Na Zvezdari, Beograđanka je doživela neprijatnost kada se roj pčela „spustio“ na nju dok je čekala autobus. Na društvenim mrežama je podelila svoje utiske, govoreći o strahu koji je doživela, navodeći da je roj brojao najmanje 300 pčela.
U urbanim sredinama, pčele često završe na neobičnim mestima, kao što su unutrašnjost dvorišta škola ili parkirani automobili. Kako objašnjava dr Dubaić, pčele se obično izroje na visini i traže sigurno mesto za novi dom, ali ih gradski uslovi mogu ometati. Postoji nekoliko mesta koja su im privlačna, uključujući rupe od fasada, terase i stabla.
Iako se pčele mogu delovati zastrašujuće zbog svoje brojnosti i zujanja, dr Dubaić naglašava da su one obično mirne kada nisu u svom gnezdu. „Pčele napadaju samo kada se osećaju ugroženim, pa je najbolje ne pokušavati da ih diramo ili oteramo“, savetuje ona.
Kada naiđemo na roj pčela, najvažnije je ostati miran i ne izazivati ih. „Pokušaji da se pčele oteraju, poput paljenja ili prskanja, mogu ih naljutiti“, dodaje dr Dubaić. Umesto toga, građani bi trebalo da se drže podalje i sačekaju da roj sam napusti mesto, što se obično dešava za nekoliko sati ili, u nekim slučajevima, dana.
U slučaju da se pčele nađu na prometnom mestu ili da predstavljaju opasnost, najbolje je obratiti se Servisnom centru Grada Beograda na broj 11011. Nažalost, trenutno ne postoji zvanična služba specijalizovana za uklanjanje pčela, pa su ranije građani često pozivali Beogradsko udruženje pčelara, koje više nije u mogućnosti da se bavi tim problemom.
Pčele su vitalan deo ekosistema i važne za oprašivanje biljaka, pa je njihovo prisustvo u gradu prirodno, ali može izazvati zabrinutost među ljudima. Informisanost i edukacija o pčelama i njihovom ponašanju ključni su za smanjenje straha i panike u ovakvim situacijama. Važno je da građani razumeju kako se ponašati kada se susretnu sa pčelama i kako da ostanu bezbedni dok se ove važne insekte ne vrate u svoju prirodnu sredinu.
