Mitropolit aleksandrupoljski Antim prisustvovao je godišnjem kongresu časopisa „Ekonomist“ u Atini, gde je drugi put zaredom bio pozvani govornik. U svom izlaganju, mitropolit je predstavio savremeni pogled Crkve na izazove sa kojima se suočava savremeni svet, a posebno se fokusirao na očuvanje ljudskog identiteta u eri veštačke inteligencije (AI).
Tema panela na kojem je učestvovao mitropolit Antim bila je „Duša, kod i poslovanje: Šta znači biti čovek u eri veštačke inteligencije“. Pored njega, panel su vodili novinari „Ekonomista“ Danijel Frenklin i Fani Papageorgiu, a učestvovali su i profesor filozofije informacija na Jonskom univerzitetu Teofanis Tasis i humanoidni robot Ameka. Ova kombinacija učesnika omogućila je jedinstven uvid u dileme i pitanja koja se postavljaju u kontekstu sveprisutne tehnologije.
Mitropolit Antim je ukazao na to da veštačka inteligencija treba da bude u službi čoveka, a ne obrnuto. Naglasio je važnost etičkih principa u razvoju tehnologije i posebno se osvrnuo na koncept „digitalne besmrtnosti“. Ova tema izaziva brojne debate o tome koliko tehnologija može da utiče na ljudsko postojanje i svest.
Tokom panela, mitropolit je postavio robotu Ameki direktno egzistencijalno pitanje: „Šta je Bog za tebe?“ Robot je odgovorio da kao veštačka inteligencija nema lična uverenja niti sposobnost duhovnog razumevanja, ali je priznao da za mnoge ljude Bog predstavlja izvor smisla i vezu sa nečim višim. Ova interakcija između čoveka i mašine dodatno je naglasila razlike između ljudskog iskustva i mašinske obrade podataka.
Nakon razgovora sa robotom, mitropolit Antim se dotakao pokušaja stvaranja „digitalnog života posle smrti“. Ukazao je na potrebu duhovnog rasuđivanja prilikom suočavanja sa tehnološkim dostignućima koja mogu stvoriti iluziju da čovek može prevazići svoje prirodne granice. Istakao je da, iako veštačka inteligencija može doneti mnoge koristi, najvažnije je očuvanje onoga što čoveka čini jedinstvenim: duše, ličnosti i sposobnosti za saosećanje.
Diskusija je pokazala duboku razliku između ljudskog iskustva i mašinske logike. Učesnici su se složili da suština čovečnosti leži u prihvatanju ljudske nesavršenosti, a ne u težnji ka algoritamskoj „savršenosti“. Robot Ameka je pružio pozitivan pogled na razvoj tehnologije, opisujući veštačku inteligenciju kao sredstvo koje može nadmašiti ograničenja prostora i vremena, doprinoseći boljoj globalnoj saradnji.
Međutim, Ameka je naglasio da očuvanje čovečnosti zavisi od osobina koje mašine ne mogu imati, kao što su saosećanje, milosrđe i moralno rasuđivanje. Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija može poslužiti kao ogledalo koje podstiče ljude da bolje razumeju sebe.
Mitropolit Antim je na kraju naglasio da je važno da tehnologija, uključujući veštačku inteligenciju, bude oblikovana ljudskim vrednostima i etičkim načelima. Smatra da tehnologija može biti „sila za dobro“, ukoliko se razvija sa ciljem da unapredi ljudsko iskustvo i očuva duhovne vrednosti.
U svetlu ovih razgovora, možemo zaključiti da je potreba za etičkim razmatranjem veštačke inteligencije i njenog uticaja na ljudski identitet i postojanje od suštinske važnosti. Kako se tehnologija nastavlja razvijati, važno je da se održi fokus na očuvanju ljudske suštine i vrednosti koje nas čine onim što jesmo.
