Porodica Marković iz Velikih Radinaca kod Sremske Mitrovice, planira da u nedelju, 14. juna, poseti grob svog sina Gorana (20) i priseti se tragične sudbine koja ga je zadesila pre 22 godine. Na taj dan, 2004. godine, Goran je svirepo ubijen na benzinskoj pumpi u svom selu. Njegov otac Milenko (73) i dalje živi sa bolom koji nikada ne jenjava, ne verujući da će ubice njegovog sina ikada biti otkrivene. Ubistvo se dogodilo pod izgovorom pljačke, a Milenko sumnja da je Goran postao žrtva profesionalnog ubicu koji je ispalio smrtonosni metak u njegovu slepoočnicu.
Milenko se seća tog tragičnog dana kada je Goran, dan nakon svog rođendana, otišao na posao. Ni on ni njegova supruga nisu imali predstavu da će to biti poslednji put da ga vide živog. Iako su se u selu pojavile razne teorije o tome ko bi mogao biti ubica, nijedna od njih nije zvanično potvrđena. Milenko je pokušao da dođe do pravde obraćajući se različitim institucijama, uključujući Ministarstvo unutrašnjih poslova i državne zvaničnike, ali bez uspeha.
Goranovo telo je pronađeno u lokvi krvi pored otvorenog sefa na benzinskoj pumpi, a njegovi drugovi iz sela su bili prvi koji su ga otkrili. Na mestu zločina otkriveno je da je prethodila pljačka, ali su istražitelji naišli na mnoge nejasnoće. U prvim izveštajima se sumnjalo na samoubistvo, ali je obdukcija potvrdila da je smrt bila nasilna. Milenko sumnja da su ubice pobegle kada je pljačka krenula po zlu, s obzirom na to da je deo novca ostao u kasi.
U Sremu, još jedno nerešeno ubistvo je slučaj Dragana Stojića (32) iz Nove Pazove. Dragan je nestao 20. decembra 2009. godine, a njegovo telo je pronađeno dan kasnije pored bivše klanice. Prvobitno se sumnjalo na samoubistvo, ali su kasnije rezultati obdukcije ukazali na nasilnu smrt. Otac Dragana opisuje kako su njegovi prijatelji ušli u benzinsku pumpu kada se nisu mogli odazvati na pozive da izadu napolje. Našli su ga mrtvog, što je bio šok za sve.
Policija je otkrila otvorenu kasu sa oko 70.000 dinara, što je ukazivalo na to da je u pitanju pljačka. Međutim, pošto pumpa nije imala video-nadzor, nije bilo svedoka koji bi mogli da pomognu u rešavanju ovog slučaja. Milenko, otac ubijenog Gorana, ističe da je njegovo telo imalo vidljive povrede, uključujući masnicu iznad oka, što sugeriše da je ubica prvo pokušao da ga onesvesti pre nego što je ispalio smrtonosni metak.
Prema njegovim rečima, metak koji je korišćen bio je zabranjen Haškom konvencijom, a istražitelji nisu uspeli da pronađu oružje sa kojeg je pucano. Jedini tragovi koji su ostali na mestu zločina bili su otisci obuće u lokvi krvi, što se čini kao jedini dokaz koji bi mogao pomoći u rešavanju ovog slučaja.
Porodice Marković i Stojić i dalje žive sa bolom i neizvesnošću. Milenko često razmišlja o svom sinu i o tome kako je njegova smrt ostavila trajne ožiljke na njegovoj porodici. U ovom trenutku, jedina nada koju imaju jeste da će pravda jednog dana biti zadovoljena i da će zločinci odgovarati za svoja dela. Nažalost, vreme prolazi, a istina o ovim tragičnim događajima i dalje ostaje neotkrivena. Svi oni koji su izgubili voljene na ovakav način, zaslužuju da znaju istinu i da se suoče sa onima koji su im naneli bol.
