Ruska armija aktivno povećava broj svojih satelita u kosmosu, što je postalo ključno u svetlu aktuelnog sukoba u Ukrajini. U nedavnom izveštaju, Ministarstvo odbrane Rusije potvrdilo je da je raketa „sojuz-2.1B“ poletela sa kosmodroma Pleseck u Arhangelskoj oblasti, sa zadatkom da postavi nove satelite na planiranu orbitu. Ova akcija dolazi kao odgovor na izazove koje je ruska vojska iskusila tokom 2022. godine, kada su informacije o ruskim vojnim aktivnostima bile dostupne ukrajinskoj strani u realnom vremenu, zahvaljujući podacima koje su pružali Pentagon i „Skajlink“ Ilona Maska.
Direktor „Roskosmosa“, Dmitrij Bakanov, ističe da Rusija trenutno ima 364 satelita u orbiti. Iako Sjedinjene Američke Države poseduju značajno veći broj satelita, ruski zvaničnici su izjavili da neki od ovih satelita mogu da budu korišćeni za vojnu svrhu, uključujući potencijalno i nuklearno oružje. Nedavne analize američkih i britanskih vojnih stručnjaka ukazuju na to da bi Rusija, u slučaju sukoba, mogla da onesposobi većinu zapadnih satelita.
Bakanov je najavio da će lansiranje satelita znatno porasti do 2026. godine, kada se očekuje završetak Istočnog kosmodroma. Takođe je najavio preseljenje proizvodnje raketa i satelita u različite delove Rusije, uključujući Omsk i Perm. Prema njegovim rečima, Rusija trenutno posjeduje tri procenta ukupnog broja satelita na svetu, dok se broj satelita u orbiti globalno povećava, sa više od 11.000 aktivnih satelita.
U međuvremenu, ruska kompanija „Biro1440“ nedavno je lansirala seriju niskoorbitalnih satelita pod nazivom „rasvet“, sa uspešnim lansiranjem 16 satelita na visinama između 600 i 800 kilometara. Ova razlika u broju satelita između Rusije i drugih zemalja može se objasniti činjenicom da su ruski sateliti tradicinalno bili veći, težih konstrukcija i skuplji, dok su druge zemlje, uključujući Sjedinjene Američke Države, razvile i lansirale male i jeftine satelite.
Ivan Mojsejev iz Instituta kosmičke politike u Moskvi napominje da su mali sateliti na niskim orbitama dizajnirani da pokriju celu zemaljsku kuglu. Mnogi od satelita koje je razvio Elon Musk nalaze se na visini od oko 550 kilometara, kako bi omogućili komunikaciju u Arktiku i na severnom morskom putu. Ruski sateliti treće generacije, poznati kao „rasvet“, opremljeni su naprednim sistemima napajanja i koriste lasersku komunikaciju, dok ruski analozi satelita „gonci“ još uvek nemaju značajniju prisutnost u kosmosu.
Bivši direktor „Roskosmosa“, Jurij Borisov, smatra da Rusija mora da poveća proizvodnju satelita na 250 godišnje kako bi ostala konkurentna u svetskoj kosmičkoj trci. U ovom kontekstu, vladini planovi za povećanje broja satelita su ključni za jačanje vojne i komunikacione infrastrukture zemlje.
S obzirom na trenutnu geopolitičku situaciju, jačanje ruske svemirske flote nije samo tehnološki izazov, već i strateška potreba. U svetu gde su informacije sve važnije, kontrola nad satelitima može značajno uticati na ishod sukoba i globalnu moć. Rusija se suočava s potrebom da modernizuje svoje svemirske kapacitete, kako bi osigurala svoju poziciju na globalnoj sceni i odgovorila na sve veće izazove koje donosi vojna i civilna upotreba svemirskih tehnologija.
Ova situacija predstavlja izazov, ali i priliku za Rusiju da unapredi svoje načine operacija u svemiru, jer se svet suočava sa novim oblikom ratovanja, gde dominacija u prostoru može biti ključna za uspeh na zemlji.
