Kubanski predsednik Migel Dijas-Kanel osudio je danas, povodom Dana nacionalnog ustanka, kako je naveo, „genocidnu politiku“ Vašingtona prema Kubi i optužio Sjedinjene Američke Države da pokušavaju da preuzmu kontrolu nad ostrvom. Od januara, administracija američkog predsednika Donalda Trampa sprovodi politiku maksimalnog pritiska na ovu komunističku ostrvsku državu, koja se nalazi oko 150 kilometara od obale Floride. Pored embarga koji je na snazi od 1962. godine, uvedene su i naftna blokada, kao i brojne sankcije kubanskim kompanijama i zvaničnicima.
Te mere dovele su do naglog pada turizma, odlaska velikog broja stranih kompanija i značajnog smanjenja priliva deviza. Najnovije sankcije, uvedene u četvrtak, usmerene su na program kubanskih medicinskih misija u inostranstvu, koji predstavlja jedan od glavnih izvora prihoda zemlje. Kuba je poznata po izvozu medicinskih usluga, a ove sankcije dodatno pogoršavaju ekonomsku situaciju.
Dijas-Kanel je na obeležavanju 73. godišnjice napada na kasarnu Moncada iz 1953. godine, koji je predvodio Fidel Kastro i koji se smatra početkom Kubanske revolucije, rekao: „Kuba danas vodi istorijsku bitku protiv genocidne politike čiji je cilj da uguši čitav narod kako bi preuzela kontrolu nad zemljom.“ On je istakao da je „blokada ratno oružje“ koje odnosi ljudske živote, dodajući da Vašington pokušava da izazove „društvenu eksploziju“ na Kubi i u drugim državama kako bi uspostavio vlast koja odgovara američkim interesima.
Na ostrvu sa oko 9,4 miliona stanovnika, energetska kriza izaziva višesatne nestanke struje. U Havani, neki delovi grada ostaju bez električne energije i do 30 sati, dok su u provincijama prekidi često višednevni. Ova kriza ozbiljno pogađa javne službe i podstiče društvene nemire. Tokom jula, Kuba je prošla kroz tri duža perioda gotovo potpunog nestanka električne energije.
Protesti se redovno održavaju u glavnom gradu, naročito u večernjim satima. Građani lupaju u šerpe i lonce i pale gomile smeća kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog čestih nestanaka struje i vode, kao i nestašice hrane. Ove demonstracije ukazuju na rastuće nezadovoljstvo stanovništva, koje se suočava sa sve težim životnim uslovima.
U ovom kontekstu, Dijas-Kanel je pozvao na jedinstvo i sprovođenje ekonomskih i društvenih reformi koje su predstavljene sredinom juna u okviru programa od 176 mera. Ovaj program predviđa značajan zaokret ka tržišno orijentisanoj ekonomiji, što bi moglo pomoći u ublažavanju trenutne krize.
Donald Tramp, američki predsednik, tvrdi da Kuba predstavlja „posebnu pretnju“ nacionalnoj bezbednosti SAD i više puta je naglasio da želi da „preuzme kontrolu“ nad ostrvom. Ove izjave dodatno komplikuju već napete odnose između Kube i Sjedinjenih Američkih Država.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se Kuba suočava sa ozbiljnim izazovima koji su rezultat kako unutrašnjih, tako i spoljašnjih pritisaka. Kubanska vlada se trudi da održi kontrolu nad situacijom, ali sve veći broj protesta i nezadovoljstva među građanima ukazuje na to da će biti potrebno mnogo više od reči kako bi se prevazišle trenutne teškoće.
U ovom trenutku, budućnost Kube ostaje neizvesna. Sa stalnim pritiscima iz Vašingtona i unutrašnjim problemima, uključujući i ekonomsku krizu i socijalne nemire, pred kubanskom vladom je izazov da pronađe rešenja koja će zadovoljiti građane i obezbediti stabilnost zemlje. Dijas-Kanelov poziv na jedinstvo i reforme mogao bi biti ključni korak ka ostvarivanju tih ciljeva, ali će biti potrebno vreme i trud da se ti planovi sprovedu u delo.
